Prikaz knjige „Ostati ili otići?“

Kada su me pitali da napišem prikaz knjige „Ostati ili otići?“ dr. Ramani Durvasule, oklevala sam. U svom postnarcističkom svetu, pokušavam da razdvojim štetne okidače neprijatnijh situacija koje usporavaju sve bitnije vidove razvoja. Kao neko ko je preživeo zlostavljanje narcisa, naučila sam vrednosti čitanja i ponovnog iščitavanja knjige za knjigom o narcizmu, do stepena da bukvalno mogu da citiram sve proklete karakteristike promećaja ličnosti. Posao oporavka od veze sa narcisom uključuje konstantnu potragu za vedrinom. A pošto to ponekad znači ponovno posećivanje bolnih mesta, odlučila sam da pročitam knjigu.

Drago mi je što jesam.

Durvasulina knjiga se zasniva na dva glavna principa:

Prvi: narcis se neće promeniti. Ona to neprestano ponavlja kroz knjigu, podsećajući čitaoca da je verovatnoća prave promene kod narcisa jednaka onoj da će svinji da izrastu krila. Kao što Durvasula piše: „Iako je svrha knjige 'Ostati ili otići' da bude uputstvo za preživljavanje na teritoriji narcisa, ona takođe služi kao poziv za buđenje.“

Drugi: ako odlučite da ostanete u vezi sa narcisom, morate da kontrolišete svoja očekivanja. Iako Durvasula ne osuđuje one koji žele da ostanu, ona navodi da ako osoba odluči da ostane, mora da razume šta da očekuje od narcisa i kako da se zaštiti.

Pa, šta je narcis?

Durvasula odvaja vreme na početku knjige da odgovori na ovo pitanje. Ona navodi porast narcizma u našoj kulturi – koji se najbolje ogleda u našoj opsesiji društvenim mrežama, selfijima i rijaliti programima. Ova vrsta rasprostranjene blage narcisoidnosti, međutim, nije isto što i patološka narcisoidnost. Iako kulturološki narcizam predstavlja pogodno mesto gde patološka narcisoidnost može neprimetno da gnoji, patološki narcis nije prosto sujetna osoba opsednuta slikanjem selfija. Patološka narcisoidnost, ili narcisoidni poremećaj ličnosti, daleko je zlokobnija i ozbiljnija od toga. Patološki narcis je osoba kojoj fali empatije, koja je opsednuta grandioznošću i  divljenjem, a koja često koristi nepoželjne obrasce za emotivno i psihološko zlostavljanje onih koji su mu ili joj najbliži – obično su to članovi porodice ili partner.

Ja sam lično upoznata sa količinom štete koju narcisoidna ličnost može da uzrokuje. Tokom turbulentnih meseci kada sam ostavila bivšeg muža, pomirila sam se sa činjenicom da je moj brak bio sazdan na temeljima emotivnog zlostavljanja i kontrole. A pošto je poznato da narcisi ne preuzimaju odgovornost za svoja dela, oni jednostavno ignorišu kritike i nastavljaju da prave štetu, ostavljajući trag na napaćenim žrtvama iza sebe.

Ali izuzimajući štetu, Durvasula ostaje pri mišljenju da je narcis u suštini povređen, ranjiv i da nema samosvest i samopouzdanje. „Ljudi sa narcisoidnom ličnošću su odmalena učeni da je utisak možda i važniji od stvarne ličnosti, pa se sva energija usmerava ka razvijanju osobina i kvaliteta koje drugi vide, umesto ka razvijanju samovrednovanja“, piše Durvasula.

Vremenom narcisi usavrše te površne osobine. Nauče neku vrstu prirodnog zavođenja,  pomoću kog vrlo lako privlače nas koji nismo narcisi. Moj bivši muž je bio vođa i vizionar. Njegove uzvišene težnje su ga činile osobom oko koje je uzbudljivo biti. Kao da je bio magnet – ljudi nisu mogli da odole da ih ne privuče. Durvasula naglašava te aspekte zavođenja u vezi sa narcisom objašnjavajući koncept „cene pristupa“. Suštinski, cena pristupa je ono što morate da žrtvujete da biste ostali u vezi. Sa narcisom, cena pristupa je visoka. Možda imate vozni park skupih automobila, ali vaš narcistički partner ima intenzivne izlive besa svaki drugi dan. Ili možda uživate uzvišeni društveni status jer je vaš partner popularan, ali se od vas očekuje da ignorišete njegovo ili njeno neverstvo. Naposletku, „cena pristupa“ utiče na vaše samopouzdanje i vašu sreću.

Kada pričam ili pišem o tim ranim danima nailaženja na pojam narcisoidni poremećaj ličnosti, često navodim da je to bilo kao da mi se upalilo milion sijalica u mozgu. Sva čudna ponašanja, za koja sam pretpostavljala da su jedinstvena mom bivšem mužu zapravo su osobine poremećaja ličnosti. Čitaoci će možda slično reagovati kada budu čitali Durvasulinu knjigu. U poglavlju „Da li ste u vezi sa narcisom?“ ona objašnjava uobičajene osobine i pokazatelje onih koji poseduju narcisoidnu ličnost: laganje, emocionalna hladnoća, pravi vas ludim, ne voli samoću, neverstvo i tako dalje. Ovo je deo gde, ako ste u vezi sa narcisom, ali još niste čitali mnogo o narcisoidnosti, vilica može da vam padne. Opisi mogu da budu jezivo slični, iako, naravno, postoje slične manifestacije narcisoidnosti kod različitih tipova narcisa. I treba napomenuti, jedna ili dve narcisoidne osobine ne čine osobu patološkim narcisom – patološki narcisi ispoljavaju mnoge od ovih osobina.

Iako bi pomoglo da se narcisi i njihova ponašanja kategorizuju, Durvasula ima drugi komplet simptoma, koji klasifikuju osećanja narcisovog partnera. Ti simptomi obuhvataju osećaj da ste „nedovoljno dobri“, sumnju u sebe, konstantno kritikovanje, nedostatak jasnoće ili zbunjenost, depresiju, osećaj srama ili hroničnu pomirljivost. Durvasula piše: „Narcis vas uništava iznutra ka spolja i zato s vremenom vaše samopouzdanje opada, a sumnja se prikrada.“

Pošto narcisi loše regulišu emocije, oni su ogromna ljudska klatna sa žestokim promenama u ponašanja koje su osmišljene da bi pomogle narcisu da dobije ono što želi. Ako ste bili u vezi a narcisom, znate kako to izgleda – u jednom trenutku deluje ranjivo, a u sledećem udaljeno. Jednog trenutka on ili ona deluje nežno, a u sledećem besni. Narcisov partner će provesti beskonačno mnogo vremena pokušavajući da se prilagodi i odgovori na takve promene ličnosti ili će se povući, pokušavajući da ne čačka mečku. Ovo je iscrpljujuća i izluđujuća dinamika. Durvasulina knjiga navodi nekoliko primera veza u kojima se partner narcisa iscrpljuje da mu ugodi – održavajući red u kući, decu tihu ili vežba razgovore unapred da „ga (ili je) ne isprovocira“.

Dakle, ako narcis stvara tako ogromnu količinu haosa i nikada se neće promeniti, zašto ostati? Veoma stvarni razlozi, kao što su deca, finansije, manjak podrške ili vera, mogu da učine odlazak teškim ili nemogućim. U poglavlju „Da li da ostanem?“ Durvasula nudi savete za one koji biraju da ostanu. Ako me je neko poglavlje knjige ganulo, to je bilo ovo. Njeni predlozi za preživljavanje narcisa, iako potpuno istiniti, bili su srceparajući.

Durvasula kaže dosta otvoreno: „Kada živite u Ajovi, ne očekujete da vidite vrhove od 600 metara kroz prozor. A kada živite sa narcisom, ne treba da očekujete da će početi da se ponaša s poštovanjem i empatijom.“ Stoga, kaže ona, kontrolišite svoja očekivanja. Nema sumnje da ćete, ako ostanete, usavršavati umetnost hodanja po jajima (ili, kako Durvasula kaže, po „slomljenom staklu“). Ona predlaže sledeće: ne delite nikakva pozitivna iskustva sa partnerom. Ne delite svoje težnje. Ne delite svakodnevne frustracije sa partnerom – umesto toga nazovite prijatelja. Kada apsolutno morate da podelite loše vesti koje se tiču narcisa ili porodice, pređite na stvar i budite direktni, a onda se pripremite za eksploziju.

Dakle, ako ne treba da pričate o dobrim vestima, snovima, sitnim frustracijama ili lošim vestima – šta preostaje za priču sa boljom polovinom? Njen odgovor: „Skroz trivijalne teme.“ Vreme. Vaš ručak. Bilo šta gde emocionalno povezivanje nije ulog.

Ako ćemo iskreno – kao čitalac, ovo poglavlje sam ostavila teška srca, ispunejna zahvalnošću što sam otišla. Sećam se hodanja po jajima, anksioznosti koja mi se rasplamsavala u grudima samo kada bih čula da je autom skrenuo na prilaz, izostavljanja detalja da se on ne bi naljutio. To je sveprožimajuće, i u srcu sam sa svima koji svaki dan aktivno pokušavaju da prežive minsko polje, koje predstavlja život sa narcisom. To nije fer i niko ne zaslužuje da živi tako.

Pred kraj knjige, Durvasula daje predloge partnerima koji odluče da odu. Predlozi su slični onima koje daju organizacije protiv nasilja u porodici: sve beležite, zaključajte kreditne kartice, promenite ključeve i brave, stavite račun za telefon na svoje ime, pazite šta kačite po društvenim mrežama. Nađite psihijatra i pripremite se na to da će narcis pokušati da vas privoli da  mu se vratite. Nađite advokata i pripremite se da budete odlučni kada narcis shvati da ste stvarno i odistinski otišli.

Oporavak od veze sa narcisom je težak posao. Drugačije je za svakoga, ali često obuhvata kombinaciju terapije, brige o sebi, prevazilaženja traume, uključivanje u grupe za podršku i vremena. Durvasulina knjiga predstavlja vredan izvor za one koji se oporavljaju od ili koje su povredile narcisoidne ličnosti – bilo da se još borimo ili ne.

Izvor: esme.com
Prevod: Đorđe Radusin