Prikaz knjige: „'Originalni': kako menjaju svet oni koji se ne slažu sa većinom“

Sve je veći broj akademskih pisaca koje privlači široka čitalačka publika, što se može smatrati za pozitivnu promenu. I zaista, autori koji provode vreme za katedrama, u učionicama, sve češće pronalaze svoje mesto na listama najprodavanijih knjiga. Tako i knjiga Adama Granta „Originalni“, koja istražuje na koji način se pogled na svet kod inovatora razlikuje od oubičajenog i kako oni dele svoj uspeh sa drugima. Ovo nije njegov prvenac, njegova prva knjiga „Give and Take“, bila je bestseler Njujork Tajmsa i prevedena je na dvadeset sedam jezika. Knjige Malkolma Gledvela su dobro polazište za Grantovu poslednju knjigu.

U knjizi „Originalni“, Grant analizira jednog uspešnog inovatora, Dina Kejmena, koji je postigao ogroman uspeh sa medicinskim uređajima i propao sa izumom zvanim segvej. Što je još zanimljivije, Grant ističe da je i drugi ugledni inovator, Stiv Džobs, nudio da radi, bez naknade, na izbacivanju segveja na tržište. Kako to da su ove zvezde doživele neuspeh? Grant zaključuje da uspeh na jednom polju ne garantuje uspeh na drugom polju, a oholost često ume da zaslepi.

Ali, ovo je samo jedan u mnoštvu primera koje Grant navodi da bi ilustrovao svoje stavove.

Još jedan fascinantan podatak je da nečiji izbor pretraživača mnogo govori. Za one koji se oslanjaju na date izbore (Internet explorer i Safari), malo je verovatno da bi mogli napustiti svoju zonu komfora. Ali oni ljudi koji odvoje vreme da istraže, skinu i upotrebe neki alternativni pretraživač (Chrome ili Firefox) su svakako otvoreniji za inovacije. Grant je testirao svoju hipotezu u stvarnom svetu i otkrio da su operateri u korisničkim servisima koji koriste „Chrome“ ili „Firefox“ mnogo zadovoljniji i uspešniji u svom poslu.

Grant se, takođe, bavi i mediokritetima, tom strahovitom osrednjošću, onim što naziva „konzervativizam srednje klase“. Što je neko upućeniji u određenu oblast, njegova kreativnost se smanjuje. A ako je zaposlen u srednjem menadžmentu, veoma je mala verovatnoća da će talasati. Oni koji su na nižim ili višim pozicijama korporativne lestvice, imaju više prostora da izađu iz konformističkog okruženja.
 
Grant (koji je bivši olimpijski takmičar u skokovima i bivši mađioničar), naglašava koliko je važno baviti se umetnošću, jer to neumitno potpiruje iskru inovativnosti u drugim oblastima. Galileo je zbog svojih umetničkih veština bio u stanju da prepozna planine na Mesecu, dok neke druge njegove kolege naučnici to nisu videli, bez obzira na to što su posmatrali istu stvar.

Grant, takođe, odbacuje shvatanje po kom inovatori gore od želje da odbace sve i bace se na ostvarivanje svoje vizije. Možemo samo da zamišljamo koliko je onih poput Vozniaka, Mikelanđela i Martina Lutera Kinga, koji nikad nisu pokušali da razviju, objave ili promovišu neku svoju originalnu zamisao, samo zato što ih nikad niko nije postavio u centar zbivanja.

U delu knjige koji će se mnogima svideti, Grant ističe da upravo odlaganje može da podstakne najkreativnije i najproduktivnije rezultate. Čini se da je našem mozgu potrebno da se bavi problemom do samog krajnjeg roka. Kingov govor „Ja imam san...“, Linkolnovo obraćanje u Getisburgu, Da Vinčijeva „Mona Liza“, samo su deo u moru primera koji govore u prilog ovom fenomenu.

Autor: Bred Auerbah

Izvor: forbes.com

NAPOMENA: za one koji bi želeli da odu korak dalje, savetujemo im da poslušaju TED govor Adama Granta ovde.