Prikaz knjige „O ljubavi“ Alena de Botona

Na letu Britiš ervejza iz Pariza do Londona, naratora zainteresuje Kloi koja sedi na sedištu do njegovog. On je izvodi na večeru, odlazi u krevet s njom, zaljubljuju se jedno u drugo i započinju ozbiljnu ljubavnu vezu. Posle određenog vremena, Kloi gubi interesovanje. Nakon vikenda provedenog u Parizu, Kloi u povratku priznaje da je spavala sa pripovedačevim prijateljem iz Amerike Vilom. Narator je slomljen. Kloi sa Vilom odlazi u Kaliforniju. Pripovedač pokušava da izvrši samoubistvo (ali je popio vitamin C umesto tableta za spavanje), nakon čega zapada u stanje duboke depresije iz čijih kandži uspeva da se izvuče tri stranice pre kraja knjige dok sedi pored Rejčel na priređenoj večeri. Tokom naredne nedelje i u poslednjem pasusu, Rejčel prihvata njegov poziv da odu na večeru.

Ovo je celokupan zaplet knjige koja i te kako drži vašu pažnju. Junaci su znaimljivi: narator je introvertan, analitički nastrojen, pedantan, načitan do krajnjih granica i nepokolebljivo staromodan, a Kloi je savremena, ekstrovertna, opuštena, nemilosrdno bezosećajna. On voli filmove Erika Romera, ona ih prezire. Pisac je odličan u prepoznavanju detalja šta je to što našeg junaka (ili njegov alter ego?) privlači kod Kloi: njena velikodušnost, način na koji ona sebe doživljava, razoružavajući šarm koji se najbolje oslikava u njenim razgovorima s drugima. Dijalozi su ubedljivi i uvlače vas u događaje u knjizi.

Međutim, zaplet nije najvažniji deo romana. Poglavlja su naslovljena sa „Ljubavni fatalizam“, „Ljubavni terorizam“, „Zastajanja srca“. Knjiga je psihološko-filozofski traktat o ljubavi, pasusi su numerisani i na ironičan način predstavljeni dijagramima; prvi se tiče matematičkih proračuna i kolika je bila verovatnoća da će Kloi i pripovedač sedeti jedno pored drugog u avionu, a poslednji je grafikon smanjenja njenih orgazama. U knjizi su navedeni citati i primetićete reference na Platona, Kanta, Džona Stjuarta Mila, Gruča Marksa, Ničea, Vitgenštajna, Paskala, Rošfukoa, Stendala, Getea, Frojda, Barta i na kraju, doktorke Pegi Nirli, psihoanalitičarke iz Kalifornije čije je delo „The Bleeding Heart“ objavljeno 1987. godine i sadrži uputstva kako da pomognete sami sebi. Boton je u knjizi izmislio i konsultacije između doktorke Nirli i madam Bovari, tokom kojih doktorka nagovara Floberovu herionu da bira podobnije partnere i da se potrudi da više brine o sebi, da preispita svoje detinjstvo, nakon čega bi trebalo da shvati da ne zaslužuje sav taj bol. Sve što joj se dešava ima veze sa njenim odrastanjem u disfunkcionalnoj porodici.

Emu to ne interesuje, ona samo želi da joj se Rudolf vrati; a nakon treće nedelje, nije imala novca da doktorki Nirli nastavi da plaća seanse.

Pripovedač se tokom cele knjige samoanalizira, a njegova samorefleksija je mnogo suptilnija od preporuka doktorke Nirli, te je stoga razvija i usvaja kao validno sredstvo samorazvoja. Rezultat toga je nešto što liči na spoj Rošfukoovih maksima i poruka iz sentimentalnog devetnaestovekovnog romana „Adolf“, nadograđenih šalama koje su protiv svih teorija o teretu prošlosti. Narator pre pokušaja samoubistva na kuhinjskom stolu piše svoju oproštajnu poruku, a društvo mu pravi jedino brujanje frižidera. Kakav način da se opiše psihičko stanje junaka! Genijalno precizni svakodnevni činioci sadašnjice sprečavaju da roman postane previše apstraktan. Dovitljiv je, duhovit, sofisticiran, predantno kompaktan, pun mudrih i prosvetljujućih uvida. S obzirom na to da je toliko čuvenih imena upleteno u mrežu romana, teško je razlučiti da li su ti uvidi De Botonovi ili ne, ali su svakako veoma vešto predstavljeni u ovom štivu. Za čitaoce kojima je ova tematika primamljiva, „O ljubavi“ je, takođe, i veoma optimistično književno ostvarenje.


Autor: Gabrijel Anan
Izvor: alaindebotton.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković