Prikaz knjige „O ljubavi“ Alena de Botona

„Možda je najlakše zaljubiti se u nekoga o kome ne znamo ništa. Ljubavne veze nikad nisu onako čiste kao one što ih zamišljamo za vreme dugih putovanja vozom, dok potajno posmatramo neku lepu osobu koja gleda kroz prozor – savršena ljubavna priča koja se prekida tek kad se voljena okrene nazad ka unutrašnjosti vagona i sa susedom započne dosadan razgovor o previsokoj ceni sendviča u vozu ili napadno izduva nos u maramicu.“ – „O ljubavi“, Alen de Boton

Kada je Alen de Boton odlučio da se pozabavi analizom procesa zaljubljivanja i odljubljivanja, našao se pred dilemom: „Svidelo mi se to što su romani u stanju da izazovu emociju, da vas dirnu, možda do suza, sudbinom junaka koji poseduju karakter i neposrednost vaših poznanika iz stvarnog života. Istovremeno me je, međutim, privlačila i forma eseja. Sa njegovim prednostima sam se upoznao čitajući Montenjeve 'Eseje'. Radi se o jednoj intimnoj, digresivnoj i izuzetno šarmantnoj knjizi u kojoj autor čitaoca upoznaje sa veoma zanimljivim filozofskim idejama.“

Na kraju se odlučio za fikciju. Kroz jednostavnu priču o dvoje mladih ljudi, koji se sreću u avionu koji je leti iz Pariza u London i ubrzo zaljubljuju, De Boton temeljno analizira različite nijanse, promene osećanja i sve pozitivne i negativne aspekte onoga što nazivamo romantičnom vezom između dvoje ljudi.

U poglavlju pod naslovom „Ljubavni fatalizam“, u kome protagonista (pretpostavljamo da se zove Alen, iako ne možemo biti sigurni) upoznaje devojku po imenu Kloi, De Boton piše o našoj potrebi da prilikom zaljubljivanja sudbini dodelimo presudnu ulogu kako bismo se poštedeli neprijatnog osećanja koje nastaje zbog toga što „našu priču niko nije napisao niti nam zajemčio ljubav“. On ističe da smo spremni da u drugoj osobi prepoznamo savršenstvo koje nam izmiče u nama samima, kao i da želimo da „održimo nesigurnu veru u našu vrstu“ (poglavlje „Idealizacija“).

U poglavljima „Podtekst zavođenja“ i „Autentičnost“ govori o žudnji i frustraciji sopstvenom vrednošću, a u poglavlju pod naslovom „Marksizam“ o strahu od toga da će nam ljubav biti uzvraćena („kako će brzo njegova privlačnost možda početi da bledi ako počne da nam uzvraća ljubav“). „Iskazivanje ljubavi“ i „Prisnost“ govore o tome kako proživljavajući različita iskustva parovi grade zajedničku baštinu. U poglavljima „Grčenja“ i „Ljubavni terorizam“ saznajemo nešto više o gubljenju interesovanja i beznadežnim pokušajima „durljivca“ da oživi ljubav. „S onu stranu dobra i zla“, „Psihološki fatalizam“ i „Kompleks Isusa“ bave se komplikovanim pitanjima osećanja odbačenosti, tuge i moralne nadmoći posle raskida, dok „Elipsa“ i „Pouke ljubavi“ govore o neizbežnosti ljubavi uprkos značaju koji pridajemo potrazi za mudrošću.

Razmatranja ponekad izlaze izvan konteksta romanse. „Falš note“ i „Ljubav ili slobodoumlje“ govore o izboru „koji je radikalan koliko u ličnoj, toliko i u političkoj sferi“. De Boton ističe da smo često skloni da prisnost izjednačavamo sa saglasnošću. Na početku nam je stalo i imamo najbolje namere, zatim drugu stranu počinjemo da osuđujemo zbog „falš nota“ i na samom kraju se ono što je u početku izgledalo ružičasto završava krvoprolićem.

Postoji li lek? Po svemu sudeći, samo jedan: neizbežnost ljubavi, činjenica da ćemo vremenom ponovo početi da se zaljubljujemo.

Autor: Džejn Čen
Izvor: medium.com
Prevod: Jelena Tanasković