Laguna - Bukmarker - Prikaz knjige „O Firenci“ Meri Makarti: Kolaž naše istorije - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „O Firenci“ Meri Makarti: Kolaž naše istorije

Firenca je glavni grad Italije. Ovo nije iskaz o sadašnjosti – jer je Firenca bila prestonica ujedinjene zemlje do 1871. godine – već o vrednosti, kulturi i trajanju u vremenu.

Zašto? Zato što Firenca zauzima jedinstveno mesto u istoriji. Upravo u tom malom gradu-državi počela je renesansa, koja je izmenila naše shvatanje sveta. Tu je nastala, odatle se izvozila: čak i u Rimu, mnoga od najveličanstvenijih dela kao što su Sikstinska kapela, grobnica Inokentija Osmog, kupola Bazilike Svetog Petra i druga – stvorili su Firentinci. Podignuta na reci Arno u pokrajini Toskana, u srednjem veku stekla je moć, obrazovala nezavisnu zajednicu i do 1300. godine postala jedan od najvećih gradova Evrope. Moderno bankarstvo njihov je izum a florin, zlatnik koji je postao standard u Evropi, nazvan je po Firenci.

Ovde se ni izdaleka ne završava njen doprinos svetskoj kulturi. No ambiciozniji pokušaj da ga opiše i isplete u asocijativnu priču o životu grada kroz pokoljenja, upravo je knjiga „O Firenci“ američkog romanopisca i esejiste Meri Makarti, napisana 1959. godine.

„Firenca se cela predala umetnosti i zadovoljstvima mira, pa težila da privuče ljude od pera, da skuplja knjige, da ukrašava grad, da selo učini plodnim“, napisao je 1647. godine Scipion Amiranto, a knjiga pred vama kao da je pisana po ovom planu. Podelivši je u sedam poglavlja, Makarti se svakim od njih fokusira na zaseban aspekt ovog grada, Toskane i njenih stanovnika.

Na samom početku, onoga ko je bio u Firenci Makarti će kupiti opisom vrućine kao letnje more ovog grada. „Stanovnici grada danju žive noćnim životom, poput slepih miševa, u zamračenim prostorijama. U sedam uveče, po celom gradu, čuje se produžena tutnjava koja zvuči kao grmljavina – roletne se podižu da uđe iscrpljeni dan. Tada stižu komarci.“ Nisu sunce i dolina reke, koju je nazvala prirodnom pećnicom, jedini problemi Firence. Još 1950-ih moglo se desiti da stradate od saobraćaja ili poludite od buke. Turizam je nusproizvod grada. Istovremeno i profitabilan i smetnja. Doprinos budžetu za grad, umoran od težine istorijskog nasleđa koje je teško održavati.

Prvo poglavlje riznica je autorkinih ličnih utisaka, pa ostala piše zadubljena u istoriju i kulturu ovog grada. U srednjem veku Firenca je iznedrila slikare Čimabua i Đotoa, ali i pisce Dantea, Petrarku i Bokača – sveto trojstvo renesansne književnosti. Do kraja 14. veka to je bio intelektualni i umetnički centar Evrope. Početkom 15. veka umetnošću su dominirale figure kao što su Filipo Bruneleski, arhitekta dve velike crkve i kupole na katedrali Santa Marija del Fiore, vajar Donatelo i slikar Paolo Učelo, začetnik perspektive u slikarstvu. U vreme Lorenca Veličanstvenog, unuka papskog bankara Kozima Medičija, firentinska renesansa dostiže zenit – početkom 16. veka ovde su radili Leonardo da Vinči, Rafaelo i Mikelanđelo. Nikolo Makijaveli ovde je pisao čuvenog „Vladaoca“, a Amerigo Vespuči, kartograf i moreplovac po kome je Amerika dobila ime, bio je Firentinac.

Čitalac će saznati da je prva katedra za starogrčki jezik osnovana u Firenci, a da je prvi pištolj (pistole) proizveden u ovom kraju još u 16. veku, pa je i nazvan prema toskanskom gradiću Pistoja (Pistoia).

Ova knjiga više je od vodiča za usputni dolazak u Firencu – traži nedelje. Detaljno i minuciozno, Makartijeva daruje šetnju kroz crkve, katedrale, palate, ulice ali i narav Firentinaca. Oni gaje naročiti ponos prema svom gradu, koji kao da je okrenut prema spolja, gostima i strancima. Međusobno su drugačiji. „Njihov ponos posebno je iritantan materijalistima, pošto se čini da se ne zasniva ni na čemu konkretnom osim na prošlosti, prema kojoj su sami gotovo ravnodušni“, autorka piše na 208. strani.

„U gradu vidimo dokaz blagostanja generacija koje su ga gradile“, zapisao je Gete u svom čuvenom delu „Putovanje po Italiji“ početkom 19. veka. Iako je tada njen sjaj bio u zalasku, ujedinjenjem Italije ponovo je postala centar, makar mali, ljudi od pera. Firentinci sebe smatraju, a smatraju ih i drugi Italijani – što je veliko priznanje! – najcivilizovanijim narodom u zemlji. U regiji „Božanstvene komedije“, „Dekamerona“ i „Kanconijera“ stopa pismenosti oduvek je najviša u Italiji. Zato i ne čudi što je dijalekat Toskanaca, po ujedinjenju, odabran za zvanični književni jezik čitave zemlje, iako je njime u tom trenutku govorilo jedva tri odsto stanovnika.

Možda najlepšu potvrdu svega što je Makartijeva podarila ovom knjigom čini to što je Firenca jedini italijanski grad čije je ime prešlo u imenicu koja značava apstraktni kvalitet, ukus i prefinjenost. Fiorentinità.

Izvor: Ivan Radanović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
predstavljena pesnička zbirka u lavirintu  laguna knjige Predstavljena pesnička zbirka „U lavirintu“
19.04.2024.
Nova zbirka poezije Igora Mirovića predstavljena je 18. aprila u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.   Pored autora, o knjizi su govorili prof. dr Zoran Đerić i prof. dr Aleksandar Je...
više
ema jarlet o orionu i mraku slikovnice i večernje nebo su oduvek bili deo mog života laguna knjige Ema Jarlet o „Orionu i Mraku“: Slikovnice i večernje nebo su oduvek bili deo mog života
19.04.2024.
Autorka hita „Orion i Mrak“ Ema Jarlet otkriva svoju opsesiju mrakom, kako nastaju priče i junaci koje ilustruje i u kome je pronašla inspiraciju za svoje čarobne slikovnice koje nakon objavljivanja n...
više
rastislav durman o novoj knjizi ona bića koja nisu sića  laguna knjige Rastislav Durman o novoj knjizi „Ona bića koja nisu sića“
19.04.2024.
„Ona bića koja nisu sića“ nova je knjiga evropskih bajki koju je priredio novosadski autor Rastislav Durman. Pisac za decu i odrasle poslednjih godina posvetio se prikupljanju bajki sa svih evropskih ...
više
prikaz knjige vladalac nikola makijavelija uputstvo za rukovanje državom laguna knjige Prikaz knjige „Vladalac“ Nikola Makijavelija: Uputstvo za rukovanje državom
19.04.2024.
„Ne zna se ko pije, a ko plaća“ najbolji je iskaz o situaciji u renesansnoj Italiji. U svakom njenom kutku sram, zločin i samovlašće bili su deviza. Zločin? Stvar službene dužnosti. Ubistvo? Oblik dru...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.