Pročitao sam ovu knjigu još 1987. godine kada mi je školski drug, koji je bio veliki obožavalac grupe
Dors, pozajmio kasetu sa muzikom koja će zauvek da izmeni moje mišljenje manje-više o svemu. Postala je deo moje stalne kolekcije knjiga i drugi put sam je pročitao u avgustu 1998. godine, nedugo pošto je u časopisu Tajm objavljeno da će tridesetogodišnji zakup Morisonovog groba na pariskom groblju isteći 6. jula 2001. godine, jer je čuvarima „dosadilo da skupljaju limenke od piva i kondome“ razbacane naokolo. U časopisu su se bojažljivo zapitali gde li će Džim završiti kada se to desi. Među zapaženijim predlozima su bili: Dvorana slavnih i muzej rokenrola u Klivlendu, Pesnički kutak u Vestminsterskoj opatiji i dom
Olivera Stouna u Los Anđelesu. Grejslend se nekim čudom takođe našao na spisku, ali svi znamo da tamo nema dovoljno Morisonovih imitatora. Srećom, zakup je obnovljen, pa obožavaoci i radoznali turisti mogu i dalje da obilaze njegov grob pri poseti Parizu.
Knjiga, poput većine biografija, otkriva Džimov život. Dobrim delom je čak i napeta zbog Morisonovog bezobzirnog poniranja u zavisnost od pića i droge. Međutim,
Džeri Hopkins i
Deni Šugermen odlično pripovedaju njegovu priču, kao pravi prijatelji... sa brutalnom iskrenošću i otkrivajući dirljive uspomene iz života jednog istinskog genija. Džimova smrt je umnogome obavijena velom tajne i do današnjeg dana postoje oni koji svesrdno veruju da nije preminuo od srčanog udara u kadi (što je navedeno kao zvanični uzrok), već da je „spokojno odahnuo“ oko 4. jula 1971. godine „kako bi pronašao mir za pisanje i slobodu u anonimnosti“.
Upoznajte dublje boga rokenrola i tragičnog pesnika u odličnoj biografiji „
Niko se odavde neće izvući živ“.
P. S. Ne zaboravite da pogledate film „The Doors“, ukoliko to već niste. Budite spremni na viziju Olivera Stouna (koju ćete ili voleti ili mrzeti) i mudru odluku da glavna uloga pripadne Valu Kilmeru, koji većinu pesama izvodi sam.
Izvor: Goodreads
Prevod: Đorđe Radusin