Teret istorije koji nosi svaka generacija sa prostora koji su Istok Zapada, a Zapad Istoka, učinio je da ovdašnji čitaoci budu ili istinski zaljubljenici u štiva sa temama iz prošlosti ili da u odabiru svoje lektire zaobilaze književna dela koja se bave minulim vremenom, bez obzira na to da li njihovi autori interpretiraju konkretne istorijske događaje ili oživljavaju određenu ličnost čije je delovanje presudno odredilo istorijske tokove.
Knjiga „Nestvarno, a stvarno“ Živojina Petrovića sačinjena je od interesantnih i uzbudljivih pripovesti o skoro nestvarnim, a istinitim zbivanjima koja su se odigrala na ovom podneblju u nekoliko poslednjih vekova. Svojom nepretencioznom informativnošću, ovakva hrestomatija može doprineti da mnogi čitaoci štivo kome će posvetiti svoje vreme i pažnju potraže upravo među delima koja osvetljavaju prošlost. Jer priče koje je autor u različitim izvorima pronašao, odabrao i živim jezikom ispripovedao, pojednako upečatljivo govore kako o nepravedno zaboravljenim pojedincima koji su svojim patriotskim činom ili humanim delovanjem zadužili buduće generacije, tako i o ekscentričnim ljudima neobičnih sudbina i neponovljivih karaktera. Sve one mogle bi naći svoje mesto pod zajedničkim, dobro poznatim nadnaslovom Verovali ili ne, ali faktografija koje se autor drži, uz obilje fotografija koje potkrepljuju ispripovedano, otklanjaju svaku, iako na prvi pogled sasvim opravdanu, sumnju u verodostojnost predočenog.
Uvodno poglavlje čine dinamično i živo ispripovedane priče probrane sa najuzbudljivijih stranica nacionalne istorije, među kojima su svedočanstva o neustrašivih boraca za slobodu Petka Ilića, Micka Krstića, Dušana Purića, podsećanje na sudbinu heroine Stane Kovačević i snažnu ličnost uticajnog ruskog Nikolaja Henrikoviča Hartviga. Emotivnošću se izdvajaju beleška o nepoznatoj srpskoj seljanki koja je prepešačila dvanaest kilometara da bi, u znak zahvalnosti za brigu i pomoć ranjenicima u Velikom ratu, donela med francuskoj delegaciji i kratak zapis o dečaku naredniku kome je ratni vihor pomeo i ime. Za njima slede primeri istinskih vrlina ovekovečeni u tekstovima posvećenim Dečjem odboru za pomoć postradalima u staroj Srbiji i Makedoniji i naporu beogradskih lekara i dobrotvora koji su podigli letnjikovac za siromašnu i bolešljivu decu na Košutnjaku. U nizu napisa koji su svojevrsna apoteoza čovekoljublja, mudrosti i dobrote, naročito je upečatljiva pripovest o Todoru Liliću, osnivaču Ogledne škole zasnovane na principima koji su i nedostižni i savremenoj pedagogiji.
U treće poglavlje, Nepoznato o poznatima, svrstane su anegdote i zanimljive, malo poznate, epizode iz života Branislava Nušića, Gligorija Vozarovića, Raše Plaovića, Mihaila Petrovića Alasa, Milutina Milankovića, Petra Nikolajeviča Vrangela. U galeriji likova o kojima piše Petrović, živopisnošću se ističu i unutrašnji portreti velikih dobrotvora Vladimira Vlajka Kalenića, Nikole i Vase Radojkovića koji su sav svoj imetak zaveštali narodu, kao i svetli likovi dvoje plemenitih stranaca koji nisu štedeli ni svoje vreme, energiju ni materijalna sredstva da pruže pomoć Srbima ̶ Grka Janisa Janulisa koji je svoje imanje na Krfu podario za smeštaj iscrpljene srpske vojske i Škotlanđanke Ketrin Makfejl koja je za vreme Prvog svetskog rata pružala pomoć ranjenim i obolelim vojnicima, da bi svoju misiju, sa istom posvećenošću, nastavila i u miru, lečeći srpsku decu.
Kao protivtežu ovim dirljivim člancima napisanim u patriotskom duhu, ali uz prisustvo snažne i otrežnjujuće samokritičnosti, Petrović je u poslednja poglavlja svoje knjige sabrao priče o pustolovinama pomoraca i humorno intonirane tekstove koji su rečito svedočanstvo mentaliteta ovdašnjih ljudi, bez obzira na vreme u kome su živeli.
Obilujući zanimljivim, potresnim, poučnim i vedrim pripovestima o stvarnim ljudima i događajima koji su se zaista zbili, knjiga „Nestvarno, a stvarno“, zasigurno će podstaći čitaoce da o nekim junacima i epizoodama koje je prikupio Petrović, potraže podrobnije podatke. Ako to i ne učine, bez sumnje će, sklopivši korice ove knjige, postati bogatiji za čvrsto uverenje da nema te priče o životu koja može biti fantastičnija od samog života.
Autor: Olivera Nedeljković