Prvo bih prokomentarisala kakve sam utiske o ovoj knjizi čula od drugih ljudi. Jedna od stvari koje najčešće pominju jeste da knjiga obiluje mnoštvom fotografija koje, bespotrebno, zauzimaju veliki broj stranica. Ipak, ja sam veoma uživala u njima i nije mi smetao broj strana koje zauzimaju, čak i ako su iskorišćene zarad neophodnih zahteva, kako bi materijal bio pretočen u knjigu. Moja želja je da postanem simpatična i ljubazna domaćica koja će jednog dana priređivati kućne zabave inspirisane ovom knjigom, a ovaj priručnik, po mom skromnom mišljenju, savršen je za ostvarivanje mojih maštarija. Oduševljena sam iscrpnim i detaljnim fotografijama različitih arnažmana i dekoracija, što mi omogućava da bolje sagledam predloge za različite prilike za slavlje, proslave, izlaske, žurke, itd, koji su predložene u knjizi. Nisam preterano maštovita kada se radi o toj temi, a biti domaćin (ili organizator) neke zabave jednostavno mi nikada nije bilo u krvi, u čemu leži razlog zbog kog sam zahvalna navodnim „bespotrebnim“ ilustrativnim sadržajem („bespotrebno“ stoji pod navodnicima zato što ja to ne smatram, s obzirom na to koliko mi je od pomoći, ali to je samo moje mišljenje – vaše će možda biti drugačije, i to je u redu).
Meni je čitanje stranica ove knjige bilo od izuzetne pomoći zato što pružaju savete za sitnice koje mi nikada ne bi pale na pamet. Nikada nisam priredila ništa ni nalik onome što možete saznati u knjizi, niti imam talenta, a ni smisla za to, za razliku od autorke Zoi Sag. Njoj to zaista ide od ruke – sve te sjajne ideje – što je strava i što bih volela i sama da umem. Divim se lakoći sa kojom ona sve to postiže i izvodi, čak i u nezgodnim situacijama, što, iskreno, meni nikako ne bi polazilo za rukom (biti domaćin žurke/proslave). Poglavlje Šetnja među zvončićima sadrži savete poput toga da u toku šetnje treba napraviti predah, prostrti ćebe, kako biste napravili pauzu i uživali u pogledu, pripremiti i poneti sendviče i topli napitak, spakovati dodatni par čarapa za vaše goste koji su možda prenoćili kod vas kako biste otišli u šetnju – a ništa od svega navedenog meni ne bi sinulo. O šetnji razmišljam samo kao o – šetnji po okolini, u kojoj ima nekih spomenika, ili nešto slično, koja sama po sebi pruža sadržaj i aktivnost, uz potencijalni predah uz ručak. U tome nema... zabave ili kreativnosti (još jednom, možete reći sa mnom u glas: po mom mišljenju). A što se tiče table za pisanje? To poglavlje mi je pomoglo da sama osmislim ideje za to šta bi na njoj moglo da piše, kako je ukrasiti, kako učiniti da gosti osete dobrodošlicu kada dođu u posetu zbog moje proslave (bilo samo na zabavu ili čak i da prespavaju). Opet se tu nalaze saveti za stvari za koje ja jednostavno nemam kreativnu crtu.
Ja sam umetnica, a ne organizator proslava/domaćica, što je sasvim u redu, jer to jednostavno znači da to nije moj poziv. I upravo zbog toga sam nabavila ovu knjigu, kako bi neko mogao da mi pojasni i da me nauči šta sve treba pripremiti, pružajući mi savete i odgovore na pitanja kako biti dobar u tome, a, pre svega, dajući mi ideje koje će učiniti da moj trud deluje kreativno i kao da znam šta radim.
Izvor: Amazon
Prevod: Aleksandra Branković