Kada neko poseče negde neko drvo, taj nije samo posekao mrtvo stablo i gomilu sasušenih grana, već je zbrisao i čitav jedan svet za svega nekoliko sati ili minuta: jer svako je drvo jedan veličanstveni ekosistem u malom, pa makar nama i bio nevidljiv. Jedno jedino drvo može da predstavlja dom ne samo hiljadama, već ponekada i milionima sićušnih bubica, insekata, mikroorganizama, gmizavaca, gljiva, sisara i ptica, i sve to nestaje kada uklonite čak i najmanje drvce u svom dvorištu. Odakle onda čoveku pravo da uništava nešto što je raslo i razvijalo se decenijama, pružajući pritom dragoceni život svima oko sebe?
U pokušaju da ljudima proširi ljubav prema prirodi,
Peter Voleben, tvorac prethodnih književnih hitova „
Tajni život drveća“ i „
Skriveni život životinja“, napisao je „
Moć drveća“ u kojoj nam stručno i nadasve intrigantno objašnjava kako drveće uči da izađe na kraj s klimatskim promenama, i zašto će nas šume spasti ako im mi to dopustimo.
U prvom delu pisac nas upoznaje s mudrošću drveća koje rashlađuje klimu i povećava količinu prêko potrebnih padavina. Šume proizvode čitave reke vazduha koje vodu vezanu u oblacima šalju hiljadama kilometara u dubinu kontinenata i čine da kiša pada tamo gde bi inače bile pustinje. Od zaliha hrane koje može da skladišti godinama, do namernog odumiranja velikih stabala kako bi se otvorio prostor da sunce, kiša i svetlost mogu da dopru do mladih stabala, drveće je naučilo da se prilagođava, ali su mu za to bile potrebne hiljade godine učenja: ako dugo trpi sušu, ono nauči da štedi, da ranije odbacuje lišće ili da ga duže zadrži, i pritom pamti razvijenu strategiju jer nikad se ne zna kada će ga nevolja opet pritegnuti. I upravo je to taj proces učenja kod drveća. Proces koji mu pomaže da preživi i opstane.
Kod vrlo starog drveća otkriveno je da poseduje znanja čak i svojih prapredaka s drugog kraja kontinenta i upravo zbog toga pošumljavanje nakon seče velikih površina šuma nije rešenje, jer drveću prosto treba dopustiti da stari pošto samo tako može da razvije mudrost toliko potrebnu u procesu prilagođavanja promenama u okruženju. Drveće pritom, kaomi ljudi knjigama, stečena znanja prenosi novim naraštajima genetskim zapisima u semenu, ali to često zahteva dosta vremena. I stoga je drveću potrebno obezbediti mir i stabilnost, a ne pretnju od seče.
Šta nam govori boja lišća? Kako šume funkcionišu poput klima-uređaja? Kako drveće međusobno brine jedno o drugome? Kakav to poslovni dogovor drveće ima s bakterijama? Zbog čega su šumarstvo i šumarska industrija u rukama neznalica? Kako proizvodnja toalet-papira i širenje njiva za proizvodnju stočne hrane uništavaju prirodu? Zašto poljoprivrednici koji uzgajaju stoku za mesnu industriju treba da prepuste svoju zemlju šumama i postanu „uzgajivači klime“? Sve su to teme obrađene u ovoj studiji koja će vam otvoriti vidike i proširiti perspektivu.
Kao što Voleben reče – sudbina šuma i sudbina čovečanstva neraskidivo su povezane, i to ne treba shvatiti u prenesenom, već u bukvalnom smislu. Ma koliko to zvučalo mračno ili zastrašujuće, to nam zapravo daje povod za veliku nadu: mudro i prilagodljivo, ono može da nam pomogne u uklanjanju štete koju smo mi naneli klimi i prirodi.
Autor: Miroslav Bašić Palković