Prikaz knjige: Mirjana Đurđević „Odlazak u Jolki Palki“

U knjižare je konačno stigla nova avantura najpoznatije junakinje Mirjane Đurđević, na sve spremne detektivke Harijete. Po oprobanom receptu žene koja ga je napisala, roman „Odlazak u Jolki Palki“ nudi mešavinu krimi motiva, humora i društvene kritike; sve to naglašeno pojavom misteriozne Cvećarke, književnog lika u kojima će svi oni stariji od dvadeset i pet godina prepoznati obrise famozne Mirjane Mire Marković.

Odlazak u Jolki Palki ili Lažna uzbuna u Aleji zaslužnih osmi je roman iz serijala o Harijeti, detektivki koju je Mirjana Đurđević čitalačkoj publici po prvi put predstavila pre gotovo petnaest godina u romanu Ubistvo u Akademiji nauka. One koji do sada nisu čitali romane o Harijeti ova činjenica će, možda, uplašiti. Bez razloga. Iako jeste deo serijala, uz to osmi po redu, novi roman se može čitati bez prethodnih predznanja – zapravo, upravo jeJolki palki pogodan da bude prvi roman o Harijeti koji će neko pročitati. Zašto? Zato što je odličan. Mirjana Đurđević se, po tekstu sudeći, uželela svoje junakinje. Pisanje se odužilo, ali se čekanje isplatilo. Jolki palki je jedan od najboljih romana u serijalu, možda čak i najbolji, svež i razigran, pun životnih sokova. Naravno, ima tu i gorčine, ali one stoičke, dozirane, sa tek dva-tri prstohvata razjedajućeg cinizma.



Romani o Harijeti su oduvek bili poput ogledala u luna-parku. U njima su se, groteskno izobličeni, reflektovali svi naši nacionalni demoni: od krimosa i ratnih zločinaca, preko građevinske mafije, do folk pevaljki i sponzoruša svih vrsta i podvrsta. Tako je i ovog puta. Harijetu je pritisnulo sa svih strana – preživela je rak dojke, godine rada u policiji i detektivskoj agenciji su ostavile trag. Otac joj je preminuo, stara majka posenilila i vratila se u devojačke dane. Nema više ni njenog voljenog psa Reksa (njegovo mesto pokušava da zauzme mešanac Poručnik koji je dobio ime zato što „poruča sve što mu se dođe pod njušku“), a invalidska penzija je toliko mala da naša pedeset-i-kusur-godišnja junakinja mora da prevodi krimiće kako bi sastavila kraj sa krajem. Za to vreme, dok se Hari bori sa problemima svakodnevnice u Srbiji, vremešna žena poznata pod imenom „Cvećarka“ i njen obesni sin Maki žive kao bubrezi u loju u Moskvi. Društvo im pravi Makijev drug iz detinjstva, bivši sportista Žile, koji je doputovao iz Srbije u Rusiju kako bi majci i sinu bio „momak za sve“. Kako se u Srbiji ponovo pokreće pitanje političkih ubistava u koje je umešana Cvećarka, Žile počinje da preispituje situaciju u kojoj se nalazi i priprema plan za odstupnicu…

Iako nisu nijednom imenovani u samom tekstu, jasno je da su Cvećarka i Maki zasnovani na stvarnim ličnostima – Mirjani Marković i Marku Miloševiću, supruzi i sinu Slobodana Miloševića koji već godinama žive u „egzilu“ u Rusiji. Tugaljiv stil Cvećarkinih „eseja“ koje pokušava da uvali ruskim časopisima za žene lako je prepoznatljiv svima onima koji su svojevremeno čitali kolumne Mirjane Marković. Mirjana Đurđević se sa guštom obrušila na svoju imenjakinju, te je sa posebnom pažnjom opisala grotesknu Cvećarkinu pojavu – njene šiške, sitne oči, ogroman zeleni prsten koji ne skida sa šake. Preuveličavanja i sloboda ima, ipak je ovo roman i fikcija, ali sama suština ostaje zastrašujuće realistična.

Odlazak u Jolki Palki jeste prvenstveno komični roman. Cilj pisca nije da ponudi razrešenje ubistava novinara i zvaničnika koji još od devedesetih intrigiraju Srbiju. Opet, ovaj roman skreće pažnju na njih (pročitajte pogovor autorke), baš kao i na dvotomne memoare Markovićeve Bilo je to ovako koji su se prošle godine pojavili u izdanju Novosti. Ali… Da li je zaista bilo baš tako? Mirjana Đurđević daje svoju verziju događaja i, poput iskusnog hodača po žici, vešto balansira između komičnog i tragičnog, u svest čitaoca prizivajući naslov pesme Olivera Manidića Smejem se, a plakao bih. Odlazak u Jolki Palki je roman o nama, o našoj prošlosti i sadašnjosti, ali ujedno i pakleno zabavno štivo. Vredi ga potražiti u knjižarama.

Autor: Đorđe Bajić
Izvor: citymagazine.rs
Foto: City Magazine