Ako možete da zamislite Starkove i Lanistere kao dve suparničke porodice sa konkurentskim rudarskim operacijama na Mesecu, usudiću se da kažem da onda takav zaplet i te kako odgovara radnji romana „
Luna – Mlad mesec“. Ne samo da ne mogu da se setim kada sam poslednji put pročitao naučnofantastično delo koje sadrži bogatiju i ubedljiviju premisu već sam takođe oduševljen načinom na koji su junaci predstavljeni, a da su pritom i odlično razvijeni. Odakle uopšte da počnem kada je toliko toga što mi se dopalo u vezi sa ovom knjigom?
Na prvom mestu je priča. Sâm obim ove priče je jednostavno van pameti, sa tim narativom ispričanim iz nekoliko perspektiva koji prati nešto manje od desetoro junaka iz tri generacije jedne dobrostojeće i snažne porodice. U ovoj porodici je zastupljen matrijarhat, a Adrijana Korta je njena glava. Ona je na Mesec došla pre mnogo godina i osnovala je korporaciju i dinastiju
Korta helio. Korta je uz pomoć svojih uspeha postala peti Mesečevi Zmaj i na taj način se pridružila ostalim Mesečevim porodicama – Makenzijevima, Voroncovima, Sunima i Asamoama – u kontrolisanju trgovine na Mesecu.
Naravno, nisu svi delili entuzijazam povodom toga što se porodica Korta obogatila. Ovo je kao priča sa mafijom i svi znaju šta se desi kada u igru uđe novi igrač. Kao što se dalo i očekivati, odmah nakon toga nastala su neka rivalstva, ali nijedno nije bilo toliko duboko kao ono koje je razdvajalo porodice Korta i Makenzi. Porodica Korta („cortar“ na španskom znači seći, prim. prev.) seče – snažno, oštro i brzo. Međutim, Makenzijevi će uvek uzvratiti trostruko. Između ove dve porodice nikada nije vladao mir, uprkos svim ugovorenim brakovima i pokušajima da se pomire.
Sledeće na šta želim da vam skrenem pažnju je ambijent. Verovatnoća da ćete preminuti zbog surovih uslova na Mesecu ista je kao i da vas stalno prati oštrica maca vašeg neprijatelja. Na Mesecu su Četiri elementala najvažnija: vazduh, voda, ugljenik i podaci. Bez ovih osnovnih dobara lunarnog postojanja – vi ste ništa. Ukoliko nečega nemate na zalihama, za to morate platiti, pa je zato bolje da naučite da dišete manje.
Jedino pravilo na Mesecu jeste to da nema pravila – za sve se pregovara. Za porodice koje pripadaju Mesečevim Zmajevima ovo znači da sve poluge moći drže u svojim rukama... ali isto tako opasnost za njih vreba odasvuda. Međutim, porodica Korta ima drugačiju krilaticu: „Porodica najpre, porodica uvek.“ Bez obzira na sve,
Korta helio uvek brine o članovima svoje porodice. A kako je porodični plašt jedino što te štiti na Mesecu i jedina stvar na koju možeš da računaš zbog koje ćeš ostati u životu, takođe je veoma važno da znaš da za sve što uradiš, moraš imati blagoslov porodice.
Što me dovodi do junaka. Adrijana Korta ima petoro dece, a oni takođe imaju svoje supružnike i decu, pa vam je jasno zašto govorim o VELIKOM broju junaka. A to čak i ne računajući članove ostale četiri porodice ili druge važne figure u lunarnom društvu. Na sreću, pored same Adrijane, pripovedni tok se uglavom vrti oko njene dece (Rafe, Lukasa, Karlinjosa i Vagnera) i njenih unučića (Lukasinja, Robsona, Lune). Povremeno su i delovi priče ispričani kroz usta Marine Kalzage, radnice na površini, koja je novopridošlica na Mesecu, a koja se usko povezala sa Kortama i njihovom politikom.
Neću vas lagati, sve me je ovo veoma zbunjivalo, pogotovu na početku. Toliko toga se dešavalo, a umešano je bilo celo jedno selo junaka, pa sam sebe stalno hvatao kako se vraćam na početak i na spisak likova sve dok nisam bio svoj na svome što se tiče junaka i odnosa među njima. Međutim, čim sam to pohvatao, uhvatio sam sebe da sam potpuno navučen na knjigu! Radnja je izuzetno intenzivna, a zaplet je često makijavelistički sa svim mogućim političkim zavrzlamama. Mekdonald se često snažno fokusira na svoje junake. Imam utisak da poznajem svakog Kortu u dušu, što je svakako neverovatno dostignuće s obzirom na to koliko smo često bili u prilici da nam priču priča neko od njih iz svoje perspektive. Adrijanin lik se takođe istakao zbog njenih poglavlja koja su ispričana u prvom licu. Ona je neverovatna junakinja, žena koja je pobedila svoj strah, slomljeno srce i neumoljiv pejzaž Meseca.
I na kraju sâmo pisanje. Ijanu Mekdonaldu je pošlo za rukom da pronađe savršenu ravnotežu između svih različitih elemenata u ovoj priči. Dotakao se veoma komplikovane ideje, ali je, međutim, uspeo da je napiše tako da bude lako razumljiva i da se u njoj uživa. Takođe je na odličan način obradio neke teške teme. „Luna – Mlad mesec“ nije prva knjiga Ijana Mekdonalda koju sam pročitao, ali sve što sam pre ovog romana čitao bile su knjige iz njegovog serijala za omladinu „Everness“. Njegova fantastika namenjena odraslima mnogo se razlikuje od fantastike koju piše za omladinu, ali bez obzira na to, volim njegovo pripovedanje.
Ukoliko ste ljubitelj naučne fantastike i tražite kompleksnu, obimnu i priču koja se bavi delikatnim odnosima među junacima, onda sebi učinite uslugu i pročitajte roman „Luna – Mlad mesec“. Ova knjiga me je u potpunosti uvukla u sebe i ja samo znam da želiš još. Ne mogu da dočekam nastavak ovog serijala.
Izvor: goodreads.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković