Prikaz knjige „London 1-3“ Edvarda Raderfurda

Jedan od najslikovitijih (barem po nazivu) umetničkih pravaca, dehumanizacija umetnosti, kao jednu od svojih glavnih odlika postavio je samodovoljnost umetnosti kao takve. Tvorac ovoga pravca, španski filozof Hose Ortega i Gaset, aludirao je na većinu umetničkih pravaca nastalih posle Velikog rata. Nije to nova ideja. Još na početku devetnaestog veka, Viktor Kuzen formuliše pojam larpurlartizma, umetnosti koja sleduje samo estetici ne obazirući se na moralna ili didaktička načela. Ulaziti u proučavanje kasnijih teorijskih i umetničkih grupa i pravaca, nezahvalan je zadatak. Ipak, kao jedna od osnovnih karakteristika moderne književnosti može se uzeti upravo ta potreba za samodovoljnošću. Situaciju je još više zakomplikovala pojava postmodernizma. Preplitanje žanrova, upotreba groteske, svojevrsni stilski pluralizam i gubljenje originalnosti, doveli su do potpunog haosa. Ako se većina književnih žanrova u nekom smislu može smatrati samodovoljnim (mada je i to nategnuta konstrukcija), roman sigurno nije takav. Najpre zato što je on sublimiranje celovitog ljudskog iskustva i u sebi sadrži mnogobrojne elemente. Najvidljivije je to u istorijskim romanima, svojevrsnim modernim sagama. Uzmimo za primer samo Pekićevo remek-delo „Zlatno runo“. Pored neminovne istorijske hronike, ovaj roman je u isto vreme i psihološka, etnološka, mitološka i sociološka studija. Današnje vreme ovakvim romanima ne ide na ruku. Htenje da se sa što manje reči kaže više, potreba za jeftinom psihologijom i filozofijom, traženje lakih odgovora i još lakše umetnosti, sve je to oznaka savremenosti. Pojednostavljenje koje najčešće dovodi do banalnosti, nikako nije pogodno vreme za roman-epopeju. Stoga je i pojava dela u ravni Tolstojevog „Rata i mira“ ili Pekićevog „Zlatnog runa“, pravi književni događaj. Baš takav je roman Edvarda Raderfurda „London“.

Prvi deo ove celovite hronike britanske prestonice, vraća nas u pedesete godine pre nove ere. Jedno pusto mesto nazvano je Londinos, i u njegovoj blizini živi keltsko pleme. Ribar, začetnik porodične loze Daket, pripadnik je tog plemena koje će se stati na put Cezarovim osvajanjima. Ipak, poraz keltske civilizacije je neminovan. Dolazi vreme novog razvoja i podizanja grada Londonijuma. Prateći ribareve potomke, Edvard Raderfurd pripoveda o padu rimskog carstva, prihvatanju hrišćanstva, začetku anglosaksonske civilizacije, kao i uzdizanju trgovačkog Londona. Drugi tom nas odvodi pravo u srce srednjeg veka. Dinastički ratovi su završeni i na tron dolaze dve velike figure Henri VIII i Elizabeta I. Dok će Henri Englesku verski odvojiti od ostatka Evrope, Elizabeta će je pak ojačati i pretvoriti u velesilu. Razvoj je vidljiv na svakom koraku. Nove zgrade, trgovačke komore, začetak umetnosti (dovoljno je pomenuti samo Šekspira), sve će to podizati i rušiti članovi porodice Daket. Treći tom je priča o najslavnijem dobu Londona. On je ne samo prestonica Engleske, već i najveće imperije na svetu. Ubrzana industrijalizacija, materijalno bogatstvo i opšte pregalaštvo, biće zaustavljeni velikim ratovima. London ih preživljava, nastavljajući da gradi svoju bogatu povest.

Ispisujući istoriju Londona na preko hiljadu i dvesta stranica, Edvard Raderfurd je stvorio i neodoljivu hroniku jedne porodice. Izbegavajući da istoriju svede na romansiranje vladarskih ili plemićkih životopisa, on je stvorio autonomno umetničko delo, kao i ništa manje vredan istorijski udžbenik. Pisanje ovakvog romana nimalo nije lak zadatak. Ako uzmemo u obzir ogroman vremenski raspon od dve hiljade godina (to bi bilo gotovo dve godine po jednoj stranici), hroniku porodice koja se račva na desetine poprečnih loza, dodajte tome još i nekoliko stotina likova, tek tada možemo shvatati koliko je ovaj roman jedinstven ne samo po svojem obimu i složenosti, no i po umetničkoj viziji.

Edvard Raderfurd je jedan od najcenjenijih svetskih pisaca istorijskih romana. Studirao je na prestižnim univerzitetima Kembridž i Stanford. Godine 1987. objavljuje svoju prvu knjigu „Sarum“, roman koja prati deset hiljada godina istorije okruga u blizini spomenika Stounhendž. „Sarum“ postaje instant bestseler i Raderfurd zadobija veliku slavu i priznanja. Slede romani-hronike koje prate istoriju Rusije, Londona, Dablina, Irske, Njujorka i Pariza. Raderfurdova dela su prevedena na preko dvadeset jezika i doživljaju velike tiraže. Pored „Londona“, izdavačka kuća Laguna je na srpskom objavila i njegova dela „Njujork“, „Pariz“ i „Ruska“.

Trotomni roman Edvarda Raderfurda „London“ je dvostruka hronika. Prva je istorijska, gde se ovaj autor pokazao kao nenadmašni majstor. Nepretenciozno izlaganje istorijskih činjenica, sjedinjeno sa pitkim stilom i zanimljivim legendama i pričama, u isto vreme će zabaviti ali i još važnije podučiti svakog čitaoca. Baš zbog toga, Raderfurdov „London“ nije samodovoljan roman, on je pre svega mešavina različitih elemenata, ipak sjedinjenih u maestralnu celinu. Još bitnije, London Edvarda Raderfurda je neverovatno zanimljivo mesto. Za tren oka ćete preći sa ulica rimskog Londonijuma na blatnjave sokake srednjevekovnog Londona. Upoznaćete Šekspira koji se sukobljava sa puritanskim duhom vremena, moraliste koje bi zabrane svaku radost, ali i sifražetkinje koje se bore za žensko pravo glasa. Isto tako, u jednom trenutku ste među skupljačima đubreta na Temzi, a već u onom sledećem na raskošnim banketima viktorijanske Engleske. Drugi segment romana, porodična hronika, podjednako je bitan. Prateći uspone i padove porodice Daket, i još desetine familija, vi ćete se identifikovati sa njihovim borbama i gresima, ali i spoznati istinsko dobro i zlo. Pred vama će ukazati živa istorija izobražena u ljudima od krvi i mesa. Možda je to i najveća vrednost ovog izuzetnog romana, upravo ta kombinacija pitke istorije i pulsirajućeg života, koja će retko kog čitaoca ostaviti ravnodušnim.
 
Izvor: onlinecitaonica.wordpress.co