Prikaz knjige „Kraljeva kletva“ Filipe Gregori

Čitaoci i gledaoci imaju, očigledno, neograničen apetit za Tjudorove. I zašto da ne? Bilo na ekranu, bilo u knjizi, njihova saga zadovoljava naše apetite iz nekoliko jakih razloga: moć, seks, religija – i skupoceni kostimi.
 
Filipa Gregori razume tu strast; radnja njene najpoznatije knjige „Druga Bolenova kći“, smeštena je na dvor kralja Henrija VIII. U završnom delu serijala „Rođački ratovi“, koji grubo pokriva 15. vek kada se vodio Rat ruža, Filipa Gregori nas vraća na Henrijev dvor.

Rat ruža se vodio između dinastija Lankester i Jork, i Filipa Gregori nas vodi kroz priču iz ugla ženskih učesnika događaja. U svakoj knjizi je drugi narator, i sve se međusobno razlikuju po tonu i privlačnosti, zavisno od toga koliko sam narator učestvuje u događajima.
  
Priča u „Kraljevoj kletvi“ odigrava se nakon poslednjeg sukoba tokom Ratova ruža. U Bici kod Bosvorta Henri Tjudor je pobedio Ričarda III, a zatim se oženio jorškom princezom kako bi ujedinio dve dinastije. Ali rivalstva i pogubljenja se nisu završila Tjudorovom pobedom.

Ponovo je u ulozi naratora žena, Margareta Pol grofica Slosberija, kraljeva rođaka iz dinastije Jork, koja se nalazila u centru istorijskih zbivanja. Iako veruje da su članovi njene kuće istinski naslednici prestola, i prezire Tjudore, Margareta pokorno služi novoj kraljevskoj porodici. Ona i njen suprug su čak izabrani da upravljaju domaćinstvom Artura, princa od Velsa, kome se na kraju pridružuje njegova buduća supruga Katarina od Aragona.
 
Margareta, odana Katarini, koja postaje Henrijeva supruga nakon Arturove smrti, iskreno saoseća u bolu kraljevskog para za sinovima koji su umirali ili vrlo mladi ili tokom porođaja. Često je sama takve bolne vesti morala da prenosi mladom kralju.
 
Najveća prednost knjige jeste njeno pripovedanje „iz prve ruke“, fascinantna i zastrašujuća slika Henrija VIII koji od zgodnog mladog princa postaje monstruozni tiranin – što je za Margaretu, koja ga poznaje od rođenja, bilo naročito porazno. Filipa Gregori se suočava sa izazovom na koji nailazi svaki pisac koji se bavi stvarnim istorijskim ličnostima i radnjom romana zasnovanom na poznatim činjenicama. Snaga Filipe Gregori leži u umeću oslikvanja pozadine događaja i pružanju novih perspektiva koje okružuju glavne radnje. Margareta Pol je sve vreme bila podrška Tjudoru tokom dramskih zapleta na prestolu, njena priča moćna, a pogled na događaje intrigantan. Tako na primer, iz njene perspektive ne vidimo Katarinu kao nekog ko dugo pati i podnosi žrtvu, već kao strastvenu (dvoličnu i ambicioznu) mladu ženu. Margaretina predstava o Henriju, kome je u životu ponekad igrala ulogu majke, prilično je složena. On je Tjudor skorojević, ali i sin iz dinastije Jorka. On je inteligentni i moćni vladar Engleske, ali pošto ne može nikako da dobije sina, naslednika prestola, postaje okrutan i nemilosrdan. Onima koje je zahvatio kovitlac Henrijeve želje za razvodom od Katarine i ženidbom sa Anom Bolen, bilo je nametnuto da biraju stranu, dokazuju lojalnost, čast i snagu vere. Ovaj građanski rat vodile su udvorice šapatima i nagoveštajima. Filipa Gregori nas vodi izvan zavodljivih zamki istorijskih detalja i sa uspehom uspeva da verodostojno oslika teror koji je vladao u tom metežnom dobu.
 
„Pošto je sad istina samo ono što nam kralj govori, a mismo se zakleli da ćemo verovati u sve što nam on kaže – ma koliko to smešno zvučalo – nismo više sigurni ni u šta“, kaže Margareta.

„Njegova žena nije kraljica, njegova kćerka nije princeza, njegova ljubavnica nosi krunu na glavi a istinska naslednica služi njegovom kopiletu. U takvom svetu, kako se išta može zasigurno znati?“   
 
 
Autor: Nensi Klingener
Izvor: miamiherald.com