Opšte je poznato da postoje profesije koje u slučajevima „daj šta daš“ mogu fino da posluže kao zamena psiholozima i psihijatrima, i to su pored šankera svakako i frizeri kojima mnogi, dok im ovi rade o glavi, otkriju sve što im je u toj istoj glavi. Dok vam sređuju frizuru, neki umeju da vam pruže svoje saosećajno uho i unesu vam red i unutar friško frizirane glave, pa mušterije pored osveženog izgleda gratis dobiju i psihičko rasterećenje. Nekom to samo ulepša dan, a nekom i promeni čitav život kao što ćemo videti u zbirci priča iz frizerskog salona „
Ko te šiša“, gde frizerska hauba postaje nešto slično crkvenoj ispovedaonici, a nekad, bogme, i psihijatrijskoj fotelji za pacijente u ludnici.
Priča nas upoznaje s mladom razvedenom majkom Irom koja se silom prilika zapošljava u salonu kod gazdarice koja mušterijama briše glave istim peškirom i pere im kosu u šamponjeri izvučenoj iz kontejnera za smeće. Pa šta, oprala ju je, reći će ona. Gazdarica je ne plaća, primila ju je da se uči, ali je Ira ubrzo počela da radi i po kućama i tako se snalazi. Doduše, ni to nije lako, u nekim se kućama desi da sitna dečica grizu kao kučići, a ponegde sve zaudara na zapršku.
Dijapazon Irinih mušterija zaista je šarenolik i katkad zna da zamiriše na divlje bezakonje Kolumbije, pa tako srećemo ženu koja im na friziranje uvek dolazi sa tri limenke pive – za sebe, naravno, a tu je i lokalna šalteruša prostačkog jezika i mafijaškog stava koja je umislila da je upravnica pošte. No Ira uspeva da pobegne iz takvog košmara i otvori sopstveni salon i to u zgradi u kojoj obitavaju čuveni pisci, ambasadori, doktori, advokati... Od Bore Čorbe do Ruške Jakić, kod nje svraćaju i poznate ličnosti, ako ne na feniranje, a ono bar na jednu pilulu za smirenje koje ona uvek ima spremne u tašni. U ludom svetu i frizer mora biti apoteka za prvu pomoć. Pored njih, kod Ire se smenjuju i mušterije „nezvezdanog“ statusa, a usput zapošljava i novu radnicu koju je onomad udario traktor, pa je, moglo bi se reći, i sama ostala malo udarena.
Ove ispovesti iz frizerskog salona mahom oslikavaju Beograd kao neku vrstu divljeg zapada u kojem je sveopšta kultura na nivou saluna, a rečnik prosečnog stanovnika na nivou kočijaškog. U takvom svetu sve se sređuje posredstvom ortaka ili veza, a bezakonje i javašluk svakodnevna su pojava. Tako i ova knjiga od priča ispod frizerske haube zapravo postaje hronika beogradskih ulica i raznoraznog sveta koji na njegovom bespoštednom asfaltu živi.
Autor: Miroslav Bašić Palković