Prikaz knjige „Klub radosti i sreće“ autorke Ejmi Tan

Prvi roman autorke Ejmi Tan pod nazivom „Klub radosti i sreće“ jeste dirljiv, smešan, tužan, pronicljiv i lepo opisan grupni portret četiri majke i četiri ćerke, koje su uspele da pobede razlike u generaciji i kulturi.

„Klub radosti i sreće“ jeste neformalna „institucija“ koju je formirala Sujuen Vu kada je 1949. emigrirala u Čikago. Sujuan nalazi tri imigrantkinje koje sa njom počinju da igraju mađang, kuvaju i jedu posebnu hranu, pretresaju tračeve, investiraju u akcije, i planiraju da budu srećne i radosne. U godinama koje slede, klub spaja četiri porodice, što im omogućava da objedine resurse koje imaju i ne zaborave svoju prošlost dok se privikavaju na život u novoj zemlji.

Na početku romana vidimo da je prošlo skoro četrdeset godina od prvog sastanka, i da Sujuen Vu, koja je preminula, zamenjuje njena tridesetšestogodišnja ćerka Đing-mej. Kao i mnoga druga deca imigranata rođena u Americi, ni Đing-mej ne razume vrednosti kojih se njena majka držala, kao ni njeno nasleđe, iako su u poslednje vreme počeli da je zanimaju detalji o poreklu, pa je ponovo počela da koristi svoje staro ime Đing-mej, umesto američkog oblika Džun Mej.

Kada joj njene „tete“ iz „Kluba radosti i sreće“ (Lindo Džong, An-mej Su, Jing-jing Sent Kler) ponude da otputuje u Kinu kako bi upoznala svoje davno izugubljene polusestre kojih je, usled rata u kineskom gradu Guejlin, Sujuen bila primorana da se odrekne dok su još bile bebe. „Tete“, koje sada imaju oko sedamdeset godina, nagovaraju Đing-mej da svojim sestrama ispriča priču o majci koju nisu poznavale. Ali problem je što Đing-mej ima utisak kao da ni ona nije sasvim poznavala svoju majku, baš kao ni ostale ćerke iz „Kluba radosti i sreće“: Vejverli Džong, Rouz Su Džordan i Lina Sent Kler. Majke su bile nezadovoljne jer svojim ćerkama nikako nisu mogle da prenesu znanja i isustva koja su stekle u životu.

Šesnaest povezanih priča u potpunosti ispunjavaju ovaj roman: četiri dela sa četiri priče koje priča sedam različitih likova. U prvom delu „Perca izdaleka“ priču pričaju četiri majke (sa izuzetkom Sujuen Vu, čiju priču priča Đing-mej) o zanimljivom, pa čak i šokantnom periodu života u Kini. Naredna dva dela sadrže priče ispričane iz perspektive četiri ćerke: sećanja na detinjstvo u kojem su njihove majke imale glavnu ulogu i taj deo nosi naslov „Dvadeset šest pogibeljnih vrata “ (knjiga na kineskom u kojoj je opisano oko dvadeset i šest opasnosti koje mogu da zadese nesrećnu novorođenčad) kao i deo pod nazivom „Američki prevod“ u kom opisuju svoj život kada su odrasle. U četvrtom delu koji nosi naziv „Kraljica majka zapadnih nebesa“ majke pričaju o svojim životima u Americi, kao i o njihovim ćerkama, dok poslednja priča u knjizi govori o tome kako Đing-mej odlazi u Kinu da upozna svoje polusestre.

Svaka priča je biser za sebe, ali njihovu težinu shvatimo tek kada uvidimo koliko su one, u stvari, (direktno ili indirektno) povezane. Različitost tema koje ova knjiga obuhvata je izvanredna: autorka vešto opisuje neurotičnu komediju savremenog života i teške tragedije tajne kineske prošlosti.

Fascinantno je to kako je autorka uspela da u svakom potpoglavlju, na petnaest strana, opiše radnju, likove, dramu i atmosferu: komične svađe između majki o tome čija ćerka je najtalentovanija; loša iskustva kineske konkubine; domišljatost devojke Kineskinje koju očekuje ugovoren brak; hrabrost majke koja pokušava da se nosi sa gubitkom deteta. Kada pročitamo knjigu, mi, kao i Đing-mej, u potpunosti počinjemo da cenimo odlučnost i duševnost majki i njihovih napora da vaspitaju svoje ćerke, kao i reakcije tih ćerki.

Tanova je uspela da ove raznolike i povezane priče na čaroban način uklopi u moćan i isprepleten roman, koji govori o veoma bitnim temama – iskustvu imigranata, vezama između majki i ćerki, kulturi naroda na obali Tihog okeana, o tome kako su junaci imali sreće da se u pravo vreme nađu na pravom mestu. Ovaj roman prvenac se nalazi na listi knjiga dva jako velika kluba čitalaca, i njegovi delovi su objavljeni u četiri magazina. Zaslužuje svaku pohvalu.

Autor: Merl Rubin
Izvor: csmonitor.com
Prevod: Lidija Janjić