Oslanjajući se na bogato lično iskustvo, rezultate podrobnog istraživanja i stručne tekstove brojnih „gostujućih“ autora i autorki, profesor Bremenskog univerziteta
Volfram Elzner nas u svojoj najnovijoj knjizi poziva da preispitamo svoje stavove o Kini i zapitamo se zbog čega je epitet vodeće svetske sile tokom protekle decenije promenio vlasnika. „Sadržaj ove knjige trebalo bi da nas podstakne da samokritički preispitamo naš zapadni duh vremena kao i našu navodnu moralnu superiornost“, piše u predgovoru Folker Helmajer.
Elzner je jedno vreme odlagao objavljivanje knjige kako bi uvod upotpunio segmentom posvećenim aktuelnim zdravstvenim rizicima vezanim za virus koronu, jer je smatrao da najnovija dešavanja samo doprinose sagledavanju Kine u potpuno novom svetlu. U tom detaljno napisanom poglavlju on dolazi do zaključka da će Kina iz krize izaći još modernija i još osvešćenija. A na pitanje možemo li imati poverenja u Kinu, on odlučno odgovara: „Da, još kako!“ i potkrepljuje svoju tvrdnju racionalnom argumentacijom i velikim brojem dokaza.
U drugom delu knjige Elzner nabraja čitav niz uvreženih predrasuda o Kini i odmah odgovara na svaku od njih: „Jao, planska privreda!“ Da, ali drugačije! Ili: „Jao, privreda i novac!“ Da, ali takođe drugačije. Svaka od ovih pogrešnih predstava, naglašava on, može biti pogubna za zapadnjačka društva. Kina i „zemlje u usponu“ neće čekati Evropu. Elzner podseća da je Kina 1990. godine još uvek imala status zemlje u razvoju, a da su zemlje usponu, koje su posle pada komunizma tek zakoračile u proces ubrzane globalizacije, imale svega 20 odsto udela u svetskom bruto domaćem proizvodu. Danas taj udeo iznosi 63 procenta. Te zemlje predstavljaju 88 odsto svetske populacije i kontrolišu 70 odsto svetskih deviznih rezervi.
Cilj ove knjige je da informiše i prosvetli, ali i da promoviše ideju ravnopravnosti u svetskoj ekonomiji. Elzner veruje da je zahvaljujući bogatom istorijskom iskustvu i duhu konfučijanstva koji uporno opstaje u njenoj populaciji, Kina sposobna da se uspešno izbori sa problemom korupcije. On navodi bezbroj iznenađujućih primera koji idu u prilog ovoj tvrdnji. Posle „veka poniženja“, moderni Kinezi su svesni grešaka iz prošlosti i spremni da rade na usavršavanju svakog aspekta svog društva. U tom procesu su im potrebni saradnici, a ne staratelji.
Autor pripoveda i o sopstvenim iskustvima u upoznavanju sa Kinom. Posle brojnih putovanja i predavanja na raznim univerzitetima, 2015. je počeo da predaje na Ekonomskom fakultetu Univerziteta provincije Džilin u Čangčunu kao gostujući profesor. Svog prvog „pravog Kineza“ upoznao je na Bremenskom univerzitetu. Kaže da ga je jednom prilikom pitao da li mu je kod kuće dozvoljeno da kritikuje odluke svoje vlade, na šta je ovaj odgovorio da jeste i da mu, s vremena na vreme, studenti aplaudiraju. Na pitanje o tome šta se dešava sledećeg dana, gost iz Kine je odgovorio da ga tada vlasti obično pozivaju na sastanak na kome mu ljudi koji imaju drugačije mišljenje objašnjavaju svoje stavove o određenim pitanjima.
Iako je reč o zemlji u kojoj je prihod po glavi stanovnika još uvek izuzetno nizak, najnovija dostignuća Kine u tehnološkoj, ekološkoj, socijalnoj, obrazovnoj i kulturnoj sferi nemaju presedana u istoriji. Prema rečima potpredsednika Pekinškog univerziteta, to je dokaz da „tržišna ekonomija uspešno funkcioniše u rukama države“.
Elzner ističe da Kina dokazuje da socijalizam u 21. veku više nije statični, birokratski sistem siromaštva, već sistem koji je u stanju da u svakom pogledu nadmaši kapitalizam i proširi ljudske vidike.
„
Kineski vek“ je odlično napisana knjiga iz koje se mnogo toga može naučiti. Podstiče vas da postavljate sebi pitanja, ozbiljno razmotrite autorove odgovore i uspostavite balans tako što ćete formirati sopstveno mišljenje. Topla preporuka.
Autor: Peter Štil
Izvor: dasgoetheanum.com
Prevod: Jelena Tanasković