Prikaz knjige „Kad su veliki pisci bili deca“ Zorana Milekića: Priče o odrastanju naših velikana

Da su i znameniti pisci koji nas svojim pomalo strogim pogledom gledaju sa stranica čitanki nekada davno bili deca, svojim najnovijim ostvarenjem uverio nas je Zoran Milekić. Spajajući dosadašnje književno i dugogodišnje pedagoško iskustvo, ovaj književnik i profesor istorije odabrao je prijemčiv i zanimljiv način da, onima na čiju se nezainteresovanost i nedostatak čitalačke pažnje odavno ukazuje, približi ne samo značajne stvaralačke figure i njihova dela već i okolnosti u kojima su živeli i pisali. To se jasno dâ uočiti u svakoj od petnaest celina iz kojih se sastoji njegova najnovija knjiga namenjena najmlađim čitaocima: ključne epizode iz detinjstva i mladosti književnih stvaralaca koje su trajno i duboko odredile njihov životni i umetnički put s pažnjom su probrane i ispripovedane na zanimljiv, često duhovit način, lepim književnim jezikom i jednostavnim stilom. Za svakog zastupljenog autora načinjena je i tzv. lična karta tj. pregled osnovnih biobibliografskih podataka, a iz njihovog opusa izdvojene su misli koje čine malu, ali veoma dragocenu zbirku citata. Ona može poslužiti kao podsticaj čitaocima ovog dela da ubuduće i sami iz pročitanog štiva ispisuju odlomke nad kojima su se zamislili ili koje bi voleli da zapamte.

Među koricama knjige, koju je ilustrovala Marina Veselinović, ispričane su priče o odrastanju pisaca bez kojih se ne može zamisliti nijedna istorija srpske književnosti, počev od Svetoga Save, preko Vuka Stefanovića Кaradžića, Dositeja Obradovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Isidore Sekulić, Branislava Nušića, Ive Andrića, Miloša Crnjanskog, Meše Selimovića, Branka Ćopića do Miroslava Antića. Iz raznovrsnih i obimnih izvora (biografija, autobiografskih i autopoetičkih tekstova, prepiske, intervjua, ali i sećanja njihovih savremenika), autor izdvaja događaje presudne za njihovo stvaralačko formiranje i ukazuje na dubinske veze između navedenih biografskih podataka i književnih motiva kojima su se kasnije bavili.

Priče o njihovim ranim iskustvima, sudbonosnim susretima sa ljudima koji će poslužiti kao inspiracija za njihove najznačajnije likove, materijalnim i brojnim drugim nedaćama sa kojima su na putu kao ostvarenju svojih želja morali da se izbore, predstavljaju ih kao nestašnu, vedru, buntovnu, radoznalu, usamljenu, neshvaćenu, potištenu decu, baš onakvu kakava su sva deca na svetu i u svim vremenima.

Bez sumnje da će i dete trećeg milenijuma lako prepoznati sličnost nekih od trenutaka vlastitog odrastanja sa opisom časova duboke osame koje u buretu provodi devojčica po imenu Isidora Sekulić, srodnost svojih nestašluka sa neprestanim ispitivanjem granica roditeljskog strpljenja i zastrašujućim poduhvatima u koje su se upuštali Janko Veselinović, Meša Selimović ili Miroslav Antić, podudarnost svojih strepnji sa očajanjem koje je budućeg nobelovca Ivu Andrića hvatalo pred matematičkim zadacima. Mnogima od njih bilo je teško da se izbore sa roditeljskim ambicijama i da se, umesto platežnijih i manje izazovnih profesija, opredele za neizvestan put umetnika, da se odupru porodičnoj tradiciji i upute ka neizvesnom i nestalnom.

Ali upravo u opisanoj Nušićevoj mladalačkoj opčinjenosti iluzijama koje nudi pozorište, u pripovesti o velikoj ljubavi Miloša Crnjanskog prema fudbalu, kao i u želji Danila Кiša da bude slikar i violinista, oni pred kojima su ključne životne odluke, mogu prepoznati svojevrstan putokaz. Na primeru istaknutih stvaralaca i humanista shvatiće koliko je važno biti istrajan kako bi želje postale stvarnost i da se, na putu do njihovog ostvarenja, moraju prevazići nebrojeni porazi i razočaranja. I što je možda još važnije: da se mnogo može postići zahvaljujući ljubavi i posvećenosti onome što volimo.

Da nije tako, ne bismo imali priliku da uživamo u delima kao što su „Pisma iz Norveške“, „Hajduk Stanko“, „Pop Ćira i pop Spira“, „Na Drini ćuprija“, u čije će dubine i prostranstva mladi čitalac, sasvim sigurno, odvažnije i spremnije zakoračiti nakon čitanja knjige „Kad su veliki pisci bili deca“ Zorana Milekića. Na uverljiv i inspirativan način ona će deci 21. veka uspešno približiti naizgled udaljene svetove, književnike čija imena odavno trepere u zlatotisku na koricama sabranih dela i njihova ostvarenja koja su predmet teških pitanja na kontrolnim zadacima.

Autor: Olivera Nedeljković