Prikaz knjige „Jadran“: Nedosanjani san o slobodnom Jadranu

Knjiga američkog novinara i politikologa Roberta D. Kaplana teško bi mogla da se žanrovski odredi jer predstavlja nadahnuti pastiš istorije, književnosti, putopisa i geopolitičke studije jednog specifičnog i nama veoma bliskog regiona – Jadranskog mora. Kaplan je kao mladi novinar boravio u Trstu, Rijeci, Kopru i Dubrovniku i kada se tim mestima nakon više od četiri decenije vratio, nije zatekao ni istu državu ni iste ljude, jednom rečju, toliko toga se promenilo osim samog mediteranskog podneblja koje ostaje uvek isto, živopisno, uzburkano i u epicentru jednog specifičnog, oplemenjenog načina življenja.Kao politički analitičar i dugogodišnji izveštač duboko zaronjen u probleme Balkana, raspada SFRJ i suživota današnjih balkanskih državica koje se bore za opstanak, Kaplan vrlo promišljeno i objektivno govori o istoriji i sadašnjosti. U tome mu pomažu i brojni sagovornici, prijatelji i poznanici, intelektualci i poznavaoci prilika kod kojih svraća od Ravene preko Venecije, Korčule, Kotora i Drača sve do obala Krfa, gde će ga prelaz iz Jadranskog u Jonsko more podsetiti na sunarodnika Lorensa Darela koji je zapisao da tu negde počinje pravo plavetnilo. Vela Luku na Korčuli Kaplan smatra najlepšim kutkom koji je video na Sredozemlju i epizoda u kojoj dolazi na nekoliko dana kod svog prijatelja iz mladosti odiše nekom vrstom plemenite zavisti prema čoveku koji se odvažio da se osami okružen muzikom, knjigama i morem. Ali autor nas stalno vraća na tezu da je san o Mediteranu pesnička inspiracija, a geopolitičke okolnosti čiji je on odličan poznavalac, jedina stvarnost.

Osim politike, Kaplan je i veoma dobar poznavalac istorije kulture Mediterana, pa se u svakom poglavlju poziva na autore i dela koja objašnjavaju Sredozemlje na poetski, analitički, esejistički ili neki drugi način u knjigama koje su obeležile Kaplanov život. Posebno mesto zauzima Venecija, spokojna Serenissima koja je Kaplana fascinirala čitavog života zbog svoje istorije, arhitekture, ali i položaja koji je svojevrsna osmatračnica čitavog Jadrana. Zato je nezaobilazno bilo pomenuti Fernana Brodela, Josifa Brodskog i njegovu tužnu, usamljeničku ljubav prema zimskoj Veneciji, Džemsa Džojsa i njegovu tršćansku epizodu koju je doživljavao kao progonstvo, Džona Raskina i „Kamenje Venecije“, tu apoteozu eklekticizmu stilova koji su stvorili jedinstveni grad, Getea, Rilkea i na nekoliko mesta Lorensa Darela za koga tvrdi da je dao najlepši književni opis Venecije sa mora na početku svoje čuvene knjige „Gorki limunovi Kipra“... Dakle, knjiga je istinska poslastica za načitane i obaveštene, a pravi izazov za one koji će tek poželeti da urone u bogatu literaturu o Mediteranu.

Ali koliko god bio zadivljen i zanesen majstorima koji su postali besmrtni zahvaljujući svojim graditeljskim, slikarskim ili književnim delima, toliko Kaplan ne dozvoljava sebi da u ovoj barokno raspričanoj knjizi pobegne od svakodnevice i političkih previranja koja danas kroje život jadranskog regiona. Na svom putovanju od Ravene preko cele dalmatinske obale trudio se da čitaocu približi sve probleme sa kojima se suočavaju novonastale države opterećene građanskim ratom koji je još prisutan u mislima i revanšizmima, ekonomskim posrtanjima i političkim zabludama kojih se balkanski narodi veoma teško oslobađaju. Ono što nije znao čuo je od svojih sagovornika koji su ga dočekivali sa lokalnim temama i problemima za koje će se ispostaviti da su slični u celom regionu, od poratnih trauma i klimavih ekonomija do borbe sa kriminalom i rasprostranjenom, već prihvaćenom korupcijom kao neodvojivim delom svakodnevice.

Da je autor ove knjige još jedan strasni Mediteranac, čitaocu je jasno od prvih „tršćanskih“ stranica i zaranjanja u mikrokosmose Klaudija Magrisa kome se divi kao jednom od najvećih intelektualaca današnje Evrope. Zato je nezaobilazna stanica bio Magrisov kafe San Marko u Trstu, kao i njegova legendarna knjiga „Dunav“ koju Kaplan smatra najintelektualnijim putopisom koji je ikada pročitao. Dunav kao centralnoevropsko more mogao bi biti pandan Jadranu ne samo u mašti pisca već i u stvarnosti jer svojim tokom spaja Centralnu Evropu sa obalama Crnog mora, dakle katolički i protestantski Zapad sa granicama levantinskog sveta koji ostaje i za Kaplana tajanstven, privlačan i opasan kada se u njegov način života, verske i kulturološke obrasce mešaju velike sile.

Privlačnost drugačijeg, egzotičnog i samosvojnog ostaje glavni atribut jadranskih obala, manjeg mora unutar moćnog Sredozemlja koje opstaje van balkanskih mržnji i ratova, okrenuto svetu, razapeto između bogate severne i siromašne južne granice, Severne Afrike. Ali je svima zajednički horizont. Na toj tački Kaplan se pridružuje poetskom Andrićevom mišljenju o ljudima iz zaleđa, sa brda i pobrđa i onih koji se bude sa morem u očima, širinom i slobodom. Biti Mediteranac znači prihvatati i uživati u bogatstvu različitosti, prepletu vera, običaja i kultura, imati izlaz u svet. Čitalac će ovom knjigom izaći u svet oslobođen stega i predrasuda, zaploviti kroz istoriju koja, ako nas i nije najbolje podučila, ostaje ovaploćena u spomenicima koji svedoče o mudrijoj prošlosti. Taj trgovački, prosvećeni, nadahnuti i slobodni Jadran tema je ove knjige ali i autorov nedosanjani san.

Autor: Aleksandra Đuričić
Izvor: Politika