Laguna - Bukmarker - Prikaz „Knjige izgubljenih prijatelja“ Lize Vingejt - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz „Knjige izgubljenih prijatelja“ Lize Vingejt

Knjiga izgubljenih prijateljaLize Vingejt, autorke bestselera „Dok još nismo bile vaše“ dirljiva je priča o Hani Goser, oslobođenoj robinji koja posle Građanskog rata pokušava da pronađe svoju porodicu i Beni Silvi, mladoj učiteljici prepunoj ideala u siromašnoj, seoskoj školi u Luizijani krajem 1980-ih, koja pokušava da inspiriše svoje učenike.

Priče Silve i Hani prepliću se i slivaju u istorijsku lekciju o porodici, istrajnosti, upornosti, rasizmu i nadi. Hanina priča počinje deset godina posle Građanskog rata. Ona radi na plantaži na kojoj je pre rata bila robinja u nadi da će uspeti da posle deset godina rada dobije komad zemlje koji će biti samo njen. Noću sanja svoju majku, braću i sestre koji su prodati pred kraj rata i raštrkani od Luizijane do Teksasa.

Sticajem okolnosti kreće na put sa dve ćerke vlasnika plantaže – Lavinijom, razmaženom naslednicom i zakonitom ćerkom i Džuno Džejn, ćerkom vlasnikove ljubavnice. Vlasnik plantaže nestao je negde u Teksasu i kreolka Džuno Džejn pokušava da ga pronađe kako bi osigurala svoje nasledstvo.

Tokom putovanja tri devojke sklonište pronalaze u crkvi prepunoj novinskih isečaka. U pitanju su kolumne „Izgubljeni prijatelji“ koje je objavljivao jedan crnački list. Za 50 centi bivši robovi su mogli da objave oglas i tako potraže izgubljene članove porodice. Na putu za Teksas Hani i Džuno Džejn se obraća sve više ljudi koji im traže da zapišu njihove priče/oglase i tako nastaje „Knjiga izgubljenih prijatelja“.

Sto godina kasnije Beni Silva se zapošljava kao učiteljica u seoskoj školi, gde siromašna deca i bela i crna nisu zainteresovana za školski program. Zahvaljujući inspirativnom gostu koji je klincima ispričao istoriju njihovog grada, Beni uspeva da uključi decu u istraživački projekat otkrivanja svoje i istorije svog grada. Ispostavlja se da Beni živi u kući koja je bila deo plantaže na kojoj je Hani živela i radila. Sprijateljuje se sa vlasnikom kuće i imanja i njih dvoje, zajedno sa decom, otkrivaju tajne koje gradić želi da sakrije

Novi roman Vingejtove je priča o malo poznatoj posleratnoj istoriji Amerike, o segregaciji koja i dalje postoji, o prijateljstvu i iskupljenju, istrajnosti i hrabrosti. Priča je zasnovana na stvarnoj kolumni „Izgubljeni prijatelji“ koja je izlazila u Sautvesternu, što Haninu polovinu knjige čini još potresnijom. Ljubitelji istorijske fikcije će uživati u ovoj priči, koja je jedna od onih koje pročitate u dahu, sklupčani ispod omiljenog ćebeta.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.