Ovaj naslov je jedan od poslednjih dela argentinskog autora. Govoriti o Borhesu i njegovom opusu, kao i o mnogobrojnim esejima i člancima – koji su u rasponu od panegirika do dijatribe, ne baveći se kritikom u klasičnom smislu te reči – može biti očigledno. Što se njegovog karaktera tiče, njegov profil bi se mogao rekonstruisati na osnovu brojnih intervjua, ali to bi značilo da dajemo potvrdu bezličnoj, stereotipnoj, skoro grotesknoj slici koju su o njemu novinari stvarali u medijima. Bolje je da prepustimo Skalabriniju Ortisu, još jednom čuvenom Argentincu, da ga opiše:
„Prošao je kroz mnogo ulica svojim odlučnim korakom, večito tražeći stvarnost sličnu onoj iz njegovog sećanja, mestu na kome on i dalje živi i gde zauvek želi da ostane: tamo gde baštenski zid seže u nebo, gde je radnja boje višnje, devojka duge kose i potpuno odsustvo obnove i napretka“.
Tako ga je video – okvirno oko 1926. godine, u vreme kada su objavljena njegova dela La luna de enfrente i „Žudnja za Buenos Ajresom“ – iz perspektive prijatelja, ali vrlo trezveno, čovek koji je bio toliko drugačiji od konzervativnog Borhesa pod snažnim evropskim uticajem.
Ali mišljenja i stavovi jednog pisca mnogima nisu zanimljivi, koliko god to teško padalo brojnim novinarima žute štampe željnih predstave. Ako Borhes već zauzima počasno mesto među hispanoameričkim piscima – što je neosporno – to je zbog toga što je napisao fantastične zbirke priča kao što su „Maštarije“ i „Alef“ i nekolicinu nezaboravnih pesama.
„Knjiga od peska“ sadrži mnoge odlične priče kao što su „Dvojnik“, „Kongres“, „Utopija umornog čoveka“, „Avelino Aredondo“, kao i priču čiji naslov nosi čitava zbirka. U njima će čitalac pronaći ono najbolje u Borhesovom stvaralaštvu. Teme priča su one koje Borhes najviše voli: ljubav prema obrazovanju, problematika prolaznosti vremena, veština da umećem filateliste ponovo piše i pridaje novo značenje anegdotama iz istorije oblasti Rio de la Plate, kao i njegova odmerena fantastika i element neizvesnosti. Osim toga, primetna je preciznost u stilu koji nije kitnjast (ovo je u jednom intervjuu pripisao činjenici da mora ljudima da diktira svoje tekstove zbog svog slepila), što je takođe interesantan podatak.
Izvor: letras-uruguay.espaciolatino.com
Prevod: Sonja Laštro