Višestruko nagrađivani pisac i scenarista
Vule Žurić u svojoj novoj knjizi „
Heroji i gubitnici“ donosi nam dvadeset sentimentalnih priča o dvadesetom veku u kojima nema ničega izmišljenog niti izmaštanog. Nakon knjiga „
Orlovi ponovo lete“ o
Branku Ćopiću i „
Pre vremena čuda“ posvećene
Borislavu Pekiću, ovde nam opet donosi pripovesti o nekim od značajnih (ali možda zaboravljenih) ljudi dvadesetog veka koji su ostavili neizbrisiv trag za sobom svojim upečatljivim životnim pričama ili dešavanjima u kojima su učestvovali, a neki svakako i svojim delima. Za neke od tih imena svi znamo, na neka će nas Vule podsetiti, povezujući njihove različite sudbine u jednoj knjizi protkanoj ličnim tumačenjima i doživljajima samog pisca.
A iz ovih jezgrovitih crtica iz istorije saznaćemo između ostalog: kako je čuveni
Bora Stanković pisao za okupatore i veći deo Prvog svetskog rata proveo u alkoholisanom stanju; zašto se Petar Kočić, dok je bio na radu u predratnom Skoplju, osećao kao da je završio u kakvom špijunskom gnezdu iz filmova i kako je tokom Prvog svetskog rata dospeo u ludnicu u kojoj je i umro; kako je Lav Trocki u Kanadi, od koje bismo obično očekivali da je miroljubiva i da poštuje ljudska prava, robovao u kazamatu gorem od najstrašnijih sibirskih gulaga i kako su ga iz njega naposletku ispratili svečanim špalirom i orkestrom.
Temeljno potkovan istorijskim činjenicama i arhivskim podacima i naoružan pokojom ubojitom šalom, Žurić, bez ikakve žurbe, dalje otkriva kako je Sava Šumanović u vreme, tj. nevreme, izbijanja Drugog svetskog rata održao svoju poslednju izložbu pre nego što će, nažalost, završiti u masovnoj grobnici u rukama nacista. Opisuje nam i pustolovine raznoraznih naših revolucionara i špijuna, naših pisaca koji su radili kao ratni izveštači, poput
Crnjanskog koji je, nalik mnogim svetskim književnicima, radio kao dopisnik iz građanskog rata u Španiji.
Ivo Andrić nije bio dopisnik iz Švajcarske, ali ćemo saznati zašto je hteo da pobegne iz te neutralne zemlje.
Boje nežnijeg pola u knjizi brani zagonetna i glamurozna Krista Đorđević, čija je nežnost, doduše, možda i upitna budući da je bila neustrašiva revolucionarka koja je, družeći se s članovima kraljevske porodice kao dvorska dama, tajno radila za komunističku partiju za koju je špijunske misije, na kakvima bi joj i Tom Kruz pozavideo, obavljala čak i u Parizu! Bila je poznata po prefinjenom, ali i mističnom nadimku Gospođa!
U pauzama između priča o špijunima, partizanima i političkim aktivistima, Vule će čitaoce razonoditi i prisećanjima na Olimpijske igre (čiji su organizatori, verovali ili ne, hteli da bob staze na Jahorini pretvore kasnije u zamrzivače za grašak i boraniju!), na razna sportska takmičenja i prve televizijske prenose u koloru, kao i na proslave Nove godine u predratnoj Kraljevini Jugoslaviji, nostalgično se prisećajući života u staroj nam domovini. Pošto to radi ubacujući u priču i lične asocijacije i sećanja, otud ono „sentimentalno“ u podnaslovu knjige.
Autor: Miroslav Bašić Palković