Tokom svoje svestrane karijere, činilo se da je
Džordž R. R. Martin nadaren za čisto i nepogrešivo pričanje priče; bez obzira šta piše (makar bio to i spisak za kupovinu), Martin priča priču koja je puna mašte, ali je istovremeno i kristalno jasna, sjajno opisuje različite emocije i simbolizme sve do tužnih zaključaka koji su s filozofske strane nepobitni. To se najviše vidi u njegovom romanu mračne fantazije koji nosi naziv „
Grozničavi san“, knjizi koja je nagovestila njegov prelazak iz žanra naučne fantastike u horor, pa se tako u njoj spajaju najbolji elementi oba žanra.
„Grozničavi san“ je istorijska fantazija, i odvija se u zlatnoj epohi parobroda Misisipija. Martin ovu sredinu opisuje na idiličan način, zbog duga prema Marku Tvenu koji je uvek prisutan, ali i potpuno otplaćen. Sve slučajnosti i bogati opisi u priči, kao i čudna predratna atmosfera lepo se uklapaju u čitavu tu sredinu. Martin je, prema svom ličnom mišljenju, umetnik oslikavanja zalazaka sunca. Na njegovom platnu može da naslika planete koje umiru, smrt modernog doba ili propadanje viteštva, ali gubitak je uvek glavna stvar, a raspoloženje je uvek pomahnitalo slavljenje slave koja prolazi. Ova knjiga je elegija parobroda, koja opisuje njihov vrhunac 1850-ih i njihov traumatični pad nakon građanskog rata i promene strategija komercijalnog prevoza. Plantaže sa robovima na Jugu i flote koje su došle na svoja pristaništa, privukle su zavereničke grupe vampira iz Starog sveta, zbog čega je u knjizi zagarantovana mračna, orgijastična tuga. Martin govori o velikoj pustolovini, ali njegova istinska tema je anatomija grobnice, bilo da je to grobnica pojedinca, načina života, nacije ili vrste. O svemu tome se diskutuje u knjizi.
Martin voli da stvara glavne likove koji misle da su nepobedivi, pa je u ovom romanu glavni lik kapetan Abner Marš, krupan čovek sa velikim srcem, koji voli puno da jede i pije, direktan je i ponaša se impulsivno. Navikao je na brutalnu neposrednost života brodova, u kojoj mala greška kapetana može potopiti brod koji je do tada bio najbolji brod na reci, a bogatstvo može da se izgubi zbog magle ili zaleđivanja okrutnog Misisipija. Ali nesvesno je uvučen u prikrivenu, a time i mnogo veću opasnost, kada mu misteriozni gospodin Džošua Jork nudi da ponovo pokrene svoju zapuštenu brodsku liniju, pod uslovom da obojica budu kapetani i da, na brodu koji zajedno sagrade, Jork ima svoju privatnost. Posle malo premišljanja, Marš prihvata ponudu, ali Jorkovi zagonetni poslovi noću i uznemiravajuća povučenost preko dana ubrzo postaju kamen spoticanja u njihovom prijateljstvu. Jork nešto lovi i njegovi napori da sa sebe skine sumnju da je vampir možda su i previše razrađeni; a u međuvremenu se zlokobne ličnosti doseljavaju u Luizijanu.
Dovoljno je lako pogoditi tajnu koja stoji iza ovih događaja, a dobri vampiri se, uz pomoć Marša, bore protiv loših. Detalji su daleko manje predvidljivi i odvijaju se elokventno opisano, senzualno i groteskno, što se retko sreće u književnosti. Opisi žestokih brodskih tučnjava podsećaju na stil Lorda Bajrona, a scene isisavanja krvi u zalivima jednako su jezivo opisane i kao i samo zlo koje zna kako da im umakne. Strogi okviri naučne fantastike vide se u biološkim špekulacijama koje nastoje (ma kako neadekvatno) da objasne i kontrolišu vampirizam, kao i u snažnom korektivnom osećaju narativa u stvarnom, neumoljivom svetu političkih promena i ekonomske ekspanzije, koji ono natprirodno gura u prvi plan, a horor se oslikava u teroru koji sledi usled toga i u žeđi koja je zamalo obuzela Marša i Jorka.
Naravno, na kraju gotovo svi umru, ali Marš, brodovi, plantaže i vampiri nisu umrli bez borbe, razjareno goreći na suncu (snažan odjek ranijeg Martinovog romana). Pamtiće ih makar neki. Oni su slavili i bili su slavljeni na najbolji mogući način.
„Grozničavi san“ je vrhunski roman, mudro oživljen. U njemu je oživljen delić prošlosti i spojen je sa beskompromisnom energijom i živopisnošću – smrt će uvek da prkosi životu.
Autor: Nik Gevers
Izvor: infinityplus.co.uk
Prevod: Lidija Janjić