Prikaz knjige „Grci: Celokupna istorija“ Roderika Bitona: Ko su Grci?

Kada je grčki pesnik Jorgos Seferis ustao da održi govor povodom dobijanja Nobelove nagrade za književnosts 1963, insistirao je na tome da nagrada ne pripada toliko njemu koliko jeziku na kome je pisao: „Jeziku koji je vekovima bio slavan, ali nije široko rasprostranjen u svom sadašnjem obliku“. Ljudi koji su govorili nekom verzijom ovog jezika tokom proteklih 3500 godina tema su maestralne nove knjige Roderika Bitona. U njoj piše: „Grke iz naslova i sa stranica koje slede trebalo bi shvatiti kao sve koji govore grčkim jezikom“.

Ovaj je jezik zaista bio rasprostranjen i služio kao lingua franca u raznim političkim uređenjima i kulturama. Na svom vrhuncu helenistički svet se prostirao dalje od planina Hindukuša u današnjem Pakistanu sve do juga Francuske, a njegovu rasprostranjenost potvrđuju imena mesta koja i danas postoje. Aleksandrija, Napulj, Nica – sve je ovo zaostavština sveta koji je na neki način bio „grčki“. Uzmimo za primer Septuagintu, grčki prevod hebrejske Biblije iz trećeg i drugog veka p. n. e. S obzirom na to da je nastao u Egiptu, udovoljio je potrebe egipatskih Jevreja (koji su sve manje govorili hebrejski) pruživši im razumljivu verziju originalnog teksta. A kao i na mnogim drugim mestima i u drugim vremenima, razumljivi jezik bio je upravo grčki.

Koliko god da je veliki bio helenistički svet, kulturni uticaj Grka tokom milenijuma bio je još veći. Njihova arhitektura može se naći u svakom kutku sveta. Univerzitetski kurikulumi i političke strukture, među ostalim društvenim formama, oslanjaju se na njihove običaje i institucije. „Grci [su] stizali skoro svuda“, piše Biton.

Njegov fokus na jezik vodi nas na put po ogromnim geografskim terenima i hronološkim razdobljima rame uz rame sa grčkim govornicima, gde Biton briljira kao poznavalac njegovih mnogih formi i dijalekata. Ali ono što knjizi daje snagu verovatno je sam Seferis, o čijem životu i delu je Biton najveći stručnjak među živima. Ovaj pesnik, koji je proveo ceo život razmišljajući o značenju modernih Grka i njihovoj povezanosti sa antičkim, napisao je čuvene reči: „Grčka putuje, uvek putuje“. Ovaj motiv večnog tumaranja, ali i fleksibilnog dinamizma, Biton je zaista dobro uhvatio.

Njegovi Grci se neprestano menjaju, raspravljaju i uspostavljaju kontakte sa svetovima čiji su bili deo. Hetiti iz drugog milenijuma p. n. e; razne kulture iz perioda ranog hrišćanstva; venecijanski i otomanski Mediteran renesanse i ranog novog veka; današnja moderna Evropa – svi su oni bili susedi i suparnici Grka, na njih uticali i od njih primali uticaje. Neki od njih su, prihvativši njihov jezik, i sami „postali Grci“.

Na ovaj način Bitonova definicija Grka zasnovana na jeziku postaje mnogo više od narativnog okvira. Ona ulazi u samu srž dugogodišnjeg akademskog pitanja i jedne od vatrenijih rasprava među samim savremenim Grcima: šta se „računa“ kao grčko? Trenutni grčki nacionalistički odgovor – koji se uglavnom poziva na pravoslavno hrišćanstvo i povezanost sa relativno skorašnjim precima koji su nastanjivali teritoriju današnje Grčke – nedvosmisleno je moderan, rigidan i sužen. Bitonovo delo Grcima vraća mnogostruki identitet u kome se odražavaju dubina i kompleksnost svega što su Grci bili tokom njihove duge istorije. Kako je Seferis to sročio u već pomenutom govoru, današnja Grčka je „mala država, ali njena tradicija je ogromna“. Jedan od najvećih paradoksa Grčke, a možda i njena najkarakterističnija osobina danas, jeste istovremena poniznost i osvajački etos. Biton je verovatno jedini živi čovek koji je ovako suptilno i s autoritetom uspeo da to prenese kroz jednu koherentnu knjigu.

Nakon što je više decenija proveo kao diplomata, Seferis se vratio u otadžbinu 1962. godine. Zabolelo ga je kada je video kako se zemlja promenila, uglavnom zato što se prepustila turizmu. Leta kada se vratio, imao je živopisan košmar o budućnosti u kome stoji u masi ljudi na Akropolju. Na njegov užas, shvatio je da se narod skupio zbog aukcije: grčka vlada je prodala Partenon najvećem ponuđaču, američkom proizvođaču paste za zube.

San je bio proročki: 2010. godine, na vrhuncu finansijske krize, dva nemačka političara izazvala su bes javnosti svojim predlogom da Grčka plati dugove tako što će prodati antičke građevine i ostrva. Predlog je izazvao zgražavanje i bojkot nemačkih proizvoda. Ali na simboličkom nivou, dotakao se pitanja kao što su: Ko je vlasnik grčke prošlosti? Kako je ta prošlost povezana sa modernom Grčkom? I, ono najvažnije, ko su Grci?

U ovom izuzetnom pregledu istorije Biton nas usmerava ka odgovorima. Ova fascinantna sukcesija naroda sa njihovim mnogim civilizacijama, identitetima i tradicijama pokretala je svet – dok oni sami, kao i uvek, „još uvek putuju“.

Autor: Ketrin Fleming
Izvor: theguardian.com
Prevod: Borivoje Dožudić