Za knjigoljupce se u srpskim knjižarama pojavio prevod nedavno objavljenog dela britanskog pisca
Sajmona Sibaga Montefjorea (1965) „
Govori koji su promenili svet“, koga su čitaoci već upoznali u izdanjima Lagune.
To su „
101 heroj svetske istorije“, „
Staljin: Dvor crvenog cara“, „
Jerusalim“ i „
Pisma koja su promenila svet“.
Montefjore je autor međunarodnih bestselera, a njegove nagrađene knjige objavljene su na četrdeset osam jezika. Do sada je objavio sedam knjiga koje mogu da se ubroje u dokumentarnu književnost, pet dela fikcije, dve knjige za decu i pet serija za televiziju.
Kao potomak jedne od najuglednijih i najbogatijih jevrejskih porodica koje su stekle i britansko plemstvo, Sajmon Sibag školovao se na Kembridžu, gde je i doktorirao. Zaposlio se prvobitno kao bankar da bi se kasnije bavio novinarstvom, i to izveštavanjem sa ratišta.
Silne nagrade koje je podobijao i planove o ekranizaciji njegovih romansiranih biografija mogu se naći na internetu.
Član je Kraljevskog društva za književnost i gostujući profesor humanističkih nauka na mnogim univerzitetima kao veliki znalac, pre svega ruske istorije.
Poslednja publicistička knjiga koju je za sada napisao je „Romanovi 1613–1918“ za koju je, kao i za sve prethodne, dobio veoma pohvalne kritike.
Uvod za svoju knjigu „Govori koji su promenili svet“ autor je započeo sa: „Prijatelji! Braćo i sestre! Drugovi! Sugrađani! Vaša veličanstva i visočanstva! Zemljaci! Deco moja! Saborci moji! Dame i gospodo!“, kao što počinju i govori koje je odabrao.
Prema tumačenju pisca, mnogo se može saznati na osnovu početka govora i kao primer navodi reči britanske kraljice Elizabete I, kojima je počinjala svoje govore: „Moj odani narode“.
„Ovo je potpuno nova knjiga velikih govora – i dodatak mojoj knjizi ‘Pisma koja su promenila svet’, za koje bi svi trebalo da znamo, neki su već poznati i to s pravom, neki su, nadam se, novi“, istako je Montefjore.
„Voleo bih da mogu reći da su govori koji su promenili svet čista poezija, iskrenost i dobrota, himne slobode, ode toleranciji“, poželeo je autor i dodao da su „oni najsnažniji često krvoločni prikazi gole sile, laži, mržnje, klevete jer i takvi pokreću svet koliko i oni puni plemenitog duha i herojske hrabrosti“.
Montefjore citira Cicerona koji je bio jedan od najboljih i najčuvenijih govornika antike koji je smatrao „da je sažetost velika vrlina rečitosti“.
„Prava tema ove knjige jeste slavljenje snage reči... Vođe su odgovorne za svoje reči, a reči nose posledice... Nasilne reči i ideje pomogle su da se dvadeseti vek pretvori u vek krvi“, jedan je od zaključaka autora ovog dela.
Montefjore je sedamdesetak govora grupisao prema porukama koje su nosili: otpor, sanjarenje, sloboda, uspon i pad, pristojnost, bojišta, prkos, teror, suđenja, ludorije, moć, mirotvorci, revolucije, ratni huškači, genocid, dobro i zlo, proroci, upozorenja, oproštaj.
Prevodilac Nenad Dropulić je knjigu označio kao „bogatu i živopisnu zbirku govora uglednog istoričara Sajmona Sibaga Montefjorea koji vodi čitaoce od drevnih vremena do dvadeset prvog veka, a održali su ih carevi i osvajači, sanjari i ubice, a tu su između ostalih Čerčil, Elizabeta Prva, Staljin, Džingis kan, Kleopatra,
Mišel Obama, Nehru i Muhamed Ali“.
Pristupačnim i neodoljivim stilom majstora pripovedača, autor pokazuje zašto je ove govore neophodno pročitati i kako obogaćuju našu sadašnjost, osvetljavaju našu prošlost i inspirišu i upozoravaju na budućnost, jedna je od ocena čitalaca.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Fakti