Prikaz knjige „Goruća pitanja“ Margaret Atvud: Mudra upozorenja

Racionalna mašta Margaret Atvud ne prestaje da na, za nju karakterističan, autoritativan način proizvodi briljantno realizovana književna dela. Isto važi i za ovu sjajnu zbirku eseja, u kojoj kanadska književnica podvrgava preispitivanju čitav niz, reklo bi se, podjednako važnih i zanimljivih tema, poput revnosnog arheologa koji pažljivo zagleda svaki detalj otkrivenog artefakta, u potrazi za jasnošću u apsolutno svemu – od slobode i kulturnih ratova do posmatranja ptica, autokratije i feminizma.

Svaki od pet delova knjige označava prekretnicu u skorašnjoj istoriji. Prvi deo se bavi posledicama i odjecima terorističkog napada na Svetski trgovinski centar u septembru 2001, u atmosferi obojenoj ratnim zbivanjima u Iraku. Drugi deo pokriva period od 2010. do 2013. godine, za vreme predsednikovanja Baraka Obame. Eseji iz trećeg dela razmatraju krhkost slobode, ogoljenu dolaskom na vlast Donalda Trampa. Autorka se vraća „Sluškinjinoj priči“ i  njenim porukama, osvrćući se pritom na bojazan mnogih da bi fiktivni događaji iz tog romana u eri „trampizma“ mogli da postanu stvarnost.

Atvudova postavlja pitanja i daje odgovore koje većina pisaca izbegava u strahu od osvete izvesnih segmenata književnog i političkog establišmenta. Na mene su poseban utisak ostavili njeni stavovi o ideologijama, izneseni u eseju „Jesam li loša feministkinja?“, gde ispravno primećuje da ideologija eliminiše ambivalenciju. Ona pokret #MeToo opisuje kao simptom urušavanja pravnog sistema, ali ne poriče njegov značaj i pozitivne efekte.

Esej „U Zemlji Prevođenja“ predstavlja omaž prevodilaštvu. Kreće se od V. G. Zebalda i lokalnih jezika okruga Norfok u autorkinoj rodnoj Kanadi do francuskih kutija ovsenih pahuljica koje su joj zadavale glavobolje u detinjstvu, vraćajući je u mladost provedenu u severnim šumama Kvebeka, gde se prvi put susrela sa nekim stranim (francuskim) jezikom.

Esej „Visimo o končiću“ nas mudro podseća da ne bi bilo potrebno mnogo da nam teškom mukom izvojevana ženska prava ponovo budu oduzeta i da se „vratimo u 1843“. Drugim rečima, cena slobode je neprestana budnost.

„Goruća pitanja“ će svakako biti vredan dodatak postojećim kolekcijama poštovalaca lika i dela Margaret Atvud, ali verujem da će i ostali čitaoci uživati u njenim izvanrednim tekstovima, pogotovo onima o hrabrom poljskom piscu Rišardu Kapušćinskom, njenoj zemljakinji i koleginici Alis Manro, stvaralaštvu Hilari Mantel i borcima za zaštitu prirode Beriju Lopezu i Rejčel Karson.

Glavna poruka knjige istovremeno je i naslov jednog od ovde uvrštenih eseja: „Reci. Istinu.“

Autor: Meri O’Donel
Izvor: irishtimes.com
Prevod: Jelena Tanasković