Naslov slikovnice koja je nastala zajedničkim radom irskog književnika
Džona Dohertija i vrsnog ilustratora
Tomasa Dokertija predstavlja jedno sasvim neočekivano i pomalo zbunjujuće pitanje:
gde je jednom bio zec?
Ipak, traganje za odgovorom na njega čitalac će sasvim neosetno smetnuti sa uma. Tome će svakako doprineti mnogobrojna, suštinski važnija i složenija pitanja, koja će se u njegovim mislima rojiti dok se bude nadnosio nad očaravajuće stranice ove knjige. Pesma koju je, umećem vrhunskog autora koji se mladim čitaocima i sam neretko obraća u vezanom stihu, prepevao književnik
Dejan Aleksić i upečatljive, vedre ilustracije koje se sa ritmičnim tekstom dopunjuju na najbolji način, podstaći će mališane da razmišljaju o brojnim nepredvidivim i životnim situacijama, ali i o privrženosti, odanosti, razumevanju, gubitku najbližih, tugovanju, o načinu da drugima pružimo ruku i prihvatimo ruku onoga ko želi da nas uteši.
Zanimljiva pripovest o kornjači po imenu Jaša i njenom najboljem prijatelju zecu Raši stoga može poslužiti kao izvanredan podsticaj da deca glasno progovore o gubitku koji ih zbunjuje i tišti, koji ih čini nesigurnima i bespomoćnima, da nam povere ono što ih zbunjuje i sa čim ne mogu da se izbore. Nama, koji smo dužni da im pružimo potporu i utehu, ovo ostvarenje, koje je nedavno objavila izdavačka kuća Laguna, može pomoći da taj razgovor o osetljivim, ali neizbežnim temama, vodimo na način koji će najosetljivijima i najmlađima pomoći da prihvate gubitak, izraze svoja osećanja i, koliko je moguće, prebole ono što im se desilo.
Iako su glavni junaci knjige „
Gde je jednom bio zec“ zapravo takmaci iz drevne priče koja upornost stavlja iznad talenta, Jaša i Raša uspevaju da pronađu razumevanje i saosećanje jedan za drugog. I spori Jaša, navikao na laganu šetnju kopnom, i dugouhi, strašljivi Raša, daju sve od sebe da prihvate tuđe strahove i navike, otkrivajući na taj način lepote života i važnost prijateljstva koji su im do tada bile nepoznate. Prevazišavši suprotnosti, oni su postali
drugovi do kraja.
A šta se dešava kad kraj nečega u čemu uživamo dođe brže nego što smo zamislili? A šta ako kraj nastupi iznenada, pre nego što smo uopšte i pomislili da se nešto tako može zbiti? Šta kad izgubimo onoga koga volimo, bez koga ne možemo da zamislimo svoj život? Priča o Jaši i Raši koji se nenadano izgubio zapravo je, prevashodno, pripovest o tome: o gubitku koji svako prevazilazi na svoj način, o nedostajanju i tugovanju koje može preći u ljutnju, bes, samoookrivljavanje, o važnosti prihvatanja onoga što se desilo, o tome koliko je, zapravo, bitno da nas tada neko zagrli i podseti da mesta u našim sećanjima nikada ne mogu biti upražnjena, jer ih ispunjavaju ljubav i uspomene. A jedini mogući odgovor na pitanje iz naslova ove dragocene knjige je:
Bio je u srcu. A tu i ostao.
Autor: Olivera Nedeljković