Prikaz knjige „Džordžov tajni ključ vaseljene“ Stivena i Lusi Hoking

Neka od mojih najranijih iskustava koja su me definisala vezana su za planetarijum. Nikada neću zaboraviti taj osećaj dok sam sedela u kružnom auditorijumu i dok su se planete vrtele oko mene; taj osećaj da je svemir jedinstvena celina u svoj svojoj prelepoj i magičnoj slavi. To je za mene bilo otkrovenje iz koga i dan-danas crpem inspiraciju kao pisac i iskustvo koje je svakako bilo motivišući faktor za mnoge naučnike. Taj osećaj „kosmičkog čuda“ je takođe centralna tema knjige „Džordžov tajni ključ vaseljene“ dvojca oca i ćerke Stivena i Lusi Hoking. Stivena Hokinga nije potrebno predstavljati. Kao direktor istraživanja u Centru za teorijsku kosmologiju i matematiku na Univerzitetu u Kembridžu, pisac mnogobrojnih knjiga i radova, uključujući i naširoko poznatu „Kratku povest vremena“, on je promenio način na koji doživljamo sebe, svet koji nas okružuje i kosmos. Njegove knjige su napisane tako da ih može čitati i laik, ali su pre svega namenjene odraslim čitaocima, a koncepti na kojima su zasnovane izuzetno su prijemčivi. To nije slučaj sa knjigom „Džordžov tajni ključ vaseljene“, koja je zabavna, vesela knjiga za decu, ali koja uprkos tome predstavlja neke od Hokinsovih složenih ideja na jednostavan način. Radnja priče ispričana je na dva nivoa – na planu fikcije i činjeničnih podataka.

Deo priče koji se nalazi na planu fikcije ima brz ritam i odlično je napisan. Džordž, koji svim srcem želi da dobije novi računar, sin je aktivista koji veruju da je tehnologija koren svih zala. Oni sami proizvode povrće za svoje potrebe, pletu odeću i u dvorištu gaje ogromnu svinju. Međutim, kada svinja pobegne, Džordž krene da je traži i toj potrazi on pronađe i svoje čudne komšije. Eni je devojčica koja ima pribižno isto godina kao i Džordž, a njen otac Erik je slika i prilika pogubljenog naučnika. Erik je izumeo fantastični računar po imenu Kosmos koji može da stvori portal koji vodi direktno do svemira. Nakon što Erik nešto malo, ali veoma strpljivo ispriča o svemiru, tehnologiji i dobrim i lošim načinima na koje se ona može koristiti, Džordž i Eni su se odjednom našli u intergalatktičkoj avanturi, a vi ne možete ni zamisliti kakvo je to putovanje bilo.

Pored toga što je zanimljiva, ova priča je napisana tako da vam osvetli stvarne naučne principe i istraži aktuelna naučna pitanja oko upotrebe i zloupotrebe tehnologije. Međutim, u knjizi ćete pronaći i prelepe ilustracije, dijagrame i izdvojene činjenice koje dodatno pojašnjavaju i nude informacije o tekućim dogodovštinama, ali i o kosmologiji. Ilustracije u knjizi su crno-bele i njih je uradio Geri Parsons, a te pažljive, pomalo naivne i šarmantne sličice dodatno doprinose lakšem čitanju knjige, a svakako će privući i mlađu čitalačku publiku. Likovi Džordža, Erika i Eni i, u nešto manjoj meri, Džordžovih roditelja, Enine mame, i nastavnika negativca odlično su prikazani. Odnos između Džordža i Erika lepo je opisan, kao i osećanja poput Džordžovog oduševljenja, strahopoštovanja, ogorčenosti, ali i brige koja se može javiti samo u odnosu oca i sina.

Ono zbog čega je „Džordžov tajni ključ vaseljene“ zanimljiv jeste to što je ideja na kojoj počiva ova knjige poprilično moderna. Relativno nedavno je Hoking otkrio na koji način crne rupe emituju energiju i kako nestaju, a sve ovo je u knjizi objašnjeno na veoma prijemčiv i jednostavan način. U ovoj knjizi ćete pronaći savršenu mešavinu činjenica, naučne fantastike (kada bi samo računar poput Kosmosa postojao) i taj predivni osećaj čudnovatosti koji okružuje astronomiju. Ova knjiga je osveženje za mlade čitaoce, jer se razlikuje od svih onih knjiga o magiji za koje se čini da su odnele primat kada je taj uzrast u pitanju. Na kraju krajeva, šta može biti čarobnije od zvezde u središtu planetarne magline ili od Stubova postanja? Mene ne bi začudilo ukoliko bi ova knjiga u narednim decenijama inspirisala buduće genracije fizičara koje su spremne da istražuju zvezde ili čak i samo poreklo univerzuma u kom živimo.

Autor: Magdalena Bol
Izvor: compulsivereader.com
Prevod: Nataša Đuričić Marković