Dok se sprema da svedoči protiv svoje majke ubice, tinejdžerka se brine da seme zla ne proklija u porodici.
Čitaoci koji očekuju horor brzog tempa u kome se smenjuju jezive scene, u ovom romanu to neće naći. Umesto toga, ovaj psihološki triler gori tihim, ali naelektrisanim, plamenom.
Priča počinje odmah nakon što Eni odluči da svedoči protiv svoje majke, serijskog ubice koja je nedavno ubila svoju devetu žrtvu. Enina majka, medicinska sestra i samohrani roditelj, naizgled je prijatna i šarmantna osoba, koja pomaže majkama u skloništima gde volonterski radi na zbrinjavanju dece. I dok žene veruju da njihova deca idu iz Londona u Ameriku na usvajanje, Enina majka ih umesto toga zatvara u svoju kuću gde ih muči i ubija.
Ali ne muči ona samo otetu decu. Počela je da zlostavlja seksualno, fizički i emotivno i svoju ćerku Eni kada ona napuni pet godina. Sada, u zatvoru, zbog Eninog svedočenja, očekuje suđenje.
U međuvremenu, dok se sprema da bude glavni svedok u sudnici, tinejdžerka Eni živi u hraniteljskoj porodici. Uprkos novom imenu – Mili – novoj porodi i školi, Eni muči krivica zbog toga što nije mogla da spasi decu koju je njena majka ubila.
Ona očajnički želi da bude normalna i da se uklopi u novi život, pokušava da izbriše sećanja na majku, iako ne može da zatre seme lojalnosti prema ženi koja ju je odgajila, uprkos zlostavljanju koje je pretrpela. Njena polusestra joj dodatno otežava, i ne da joj mira ni u kući ni u školi.
I dok se Mili trudi da prebrodi normalne tinejdžerske probleme, mora da se bori i sa stresom od svedočenja protiv rođene majke. Kako se dani do suđenja polako približavaju, Mili se suočava sa unutrašnjim demonima i pokušava da shvati da li i koliko liči na svoju majku.
Landova pravi hrabar i briljantan potez u ovom romanu izostavljajući ključne detalje. Čitaoci neće naići na eksplicitne scene mučenja koje je Milina majka sprovodila nad svojim žrtvama a ni nad Eni. Neodređenost dozvoljava čitaocima da sami zamišljaju zastrašujuće slike.
Umesto toga, narativ se fokusira na Mili, stvarajući intezivno gledište koje čitaoce duboko uvlači u Milin tok misli i njenu borbu da prebrodi dve strane sebe: dobru i lošu, stranu koja je previše liči na njenu majku i stranu koja očajnički želi da bude drugačija.
Čak i kad Mili komunicira sa drugima, čitalac ostaje u nekakvom balonu Milinih misli. Na nekim mestima, autorka se odriče navodnika tako da se i govor drugih filtrira kroz Milin unutrašnji monolog.
Koncentracija na Mili daje mogućnost Landovoj da kreira tenziju i anksioznost. I dok su njene misli na početku romana uzburkane, one postaju još uzburkanije pri kraju, dok zaplet ide ka uznemiravajućem zaključku.
Štaviše, kako se čitalac sve bolje upoznaje sa njenim umom, susreće se sa istom nedoumicom kroz koju Mili često prolazi pitajući se da li su njeni potezi dobri ili loši. Na primer, u jednom trenutku ona ubija pticu zato što je patila. Ali šta ako istu logiku primeni na ljude? Čitaoce će obuzeti, baš kao i Mili, osećaj rastrzanosti.
Međutim, koliko god da je Milin tok misli uznemiravajući, ovaj roman pokazuje da nam nije potrebna majka serijski ubica da bismo imali probleme. Milina polusestra ima alarmantno surovu crtu; njena sposobnost da šarmira, a potom manipuliše ljudima podseća na ponašanje njene mame.
U stvari, niko od likova ne deluje prilagođeno, uprkos tome što su odrasli u boljem okruženju od Mili. Čitaoci neće moći lako da odrede ko je dobar, a ko loš, i da li te moralne etikete imaju bilo kakvo značenje, što romanu daje posebnu nijansu sablasnog.
Biografija autora ne bi trebalo da utiče na uspeh ili neuspeh knjige. Međutim, u ovom konkretnom slučaju, ekspertiza Landove čini ceo roman – a posebno kraj – još više uznemiravajućim. Provela je skoro deset godina kao medicinska sestra u bolnici za mentalno obolelu decu i adolescente. I dok njena prošlost dodaje zastrašujuću autentičnu primesu priči, ova knjiga će vas povesti na lagani spust u zastrašujuće dubine i pitanja o sopstvenim sklonostima.
Izvor: washingtonindependentreviewofbooks.com
Prevod: Miloš Vulikić