Laguna - Bukmarker - Prikaz knjige „Crna ruka“ Stefana Taltija - Knjige o kojima se priča
Sajamski dani od 15. do 31. oktobra
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz knjige „Crna ruka“ Stefana Taltija

Mnogo pre „Kuma“ i „Ulica zla“ postojao je film „Pay or die“ („Plati ili umri“), hrabar crno-beli film o mafijašima ubicama i jednom heroju. Ernest Bordžnin igrao je glavnu ulogu detektiva Džozefa Petrosina, poznatog kao „italijanski Šerlok Holms“.

Knjiga „Crna ruka“ Stefana Taltija nam donosi detaljan i oštar pogled na period američke istorije o kome je pomenuti film govorio – početak dvadesetog veka i priču o organizaciji iznuđivača i ubica koja je bila usmerena na italijanske imigrante.

Istovremeno je ovo i oštar portret samog Petrosina koji je predvodio odred italijanskih oficira njujorške policije koji su se borili protiv „La Mano Nera“ i istraživali je od Njujorka do Palerma. Teodor Ruzvelt je rekao za njega da nije poznavao strah.

Bombe i požari, kasapljenja i sakaćenja, otimanja dece, sve je to postala svakodnevica u „italijanskim kolonijama“, kako su nazivane zajednice imigranata. Talti nam prikazuje strah od novih imigranata i ukorenjenu netrpeljivost sa kojom su se suočavali.

„Biti Italijan u Americi je značilo biti polukriv“, zapisao je Talti. Irski sudija je jednom osudio Italijana na smrt zbog ubistva dodajući da su Italijani „skloni da čine zločine te vrste“. Petrosino je, kako piše autor, bio „brat, štit“ kada nije bilo italijanskih zvaničnika. Istraživao je ubistvo koje je podstaklo onakav sudijin komentar, uhapsio pravog ubicu i oslobodio nevinog čoveka.

Bio je potreban „niz užasnih zločina Crne ruke“ kako bi Petrosinov zahtev za odredom italijanskih oficira bio odobren 1904. godine.

Te godine je više od 193 hiljade italijanskih doseljenika ušlo u Ameriku. U sledeće tri godine je broj porastao na oko 286 hiljada. Novine, među kojima i „Bruklin Igl“ i „Njujork tajms“, pozivale su da se „ograniči broj Sicilijanaca koji dolaze u zemlju“, piše Talti.

Petrosino je obučio svoj „italijanski odred“ da tumači pisma Crne ruke i traži u rukopisima naznake koje bi mogle identifikovati autore. Tražio je šablone u izboru žrtava. Njujorška policija je neprestano sabotirala rad jedinice, ali bili su uspešni uprkos svemu.

Petrosino je na kraju sproveo samostalnu istragu kako bi proverio sudske izveštaje iz Italije o mogućim deportovanim kriminalcima i pokušavao da izgradi mrežu špijuna koja će dostavljati informacije policiji. Ali napravljene su greške, posebno u čuvanju njegovog identiteta i detalja o zadatku na kom je bio.

Njegova sicilijanska misija završena je hicima koji su opisivani kao detonacije. „Bilo koji od hiljadu ljudi je to mogao da uradi“, zapisao je Talti. „Petrosinovo ubistvo bilo je retka stvar, pravi kolektivni zločin.“

Ubistvo Petrosina pokrenulo je međunarodni bes, a preko 250 hiljada ljudi se okupilo na njegovoj sahrani na groblju Kalvari u Kvinsu. Teror Crne ruke se nastavio. Ali je konačno postao prioritet policiji. Sam Petrosino promenio je način na koji su Italijani posmatrani u Americi.

Predviđeno je da u Leonardo Dikaprio glumi Petrosina u filmskoj adaptaciji knjige „Crna ruka“.

Izvor: newsday.com
Prevod: Dragan Matković


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
dani publicistike u svim laguninim i delfi knjižarama tokom sajamskih dana laguna knjige Dani publicistike u svim Laguninim i Delfi knjižarama tokom Sajamskih dana
16.10.2021.
Sajamske dane u Delfi knjižarama i Laguninim klubovima čitalaca obeležiće posebni žanrovski dani, tokom kojih će kupci knjiga određenog žanra na poklon dobiti vaučer za mesečnu pretplatu na Eden Books...
više
tajne pisaca putevima misterije i intrige laguna knjige Tajne pisaca: Putevima misterije i intrige
15.10.2021.
Šta se dogodilo sa najbogatijom Beograđankom svih vremena – pitanje je koje decenijama intrigira ne samo policiju već i celokupnu domaću javnost. Stoga ne čudi što je dokumentarni triler „Do viđenja!“...
više
ženska borba za osvajanje moći laguna knjige Ženska borba za osvajanje moći
15.10.2021.
U intervjuu za Bukmarker Ana Solomon otkriva zašto je želela da napiše „Knjigu o V.“ i kako nas neke priče mogu zarobiti ali i osloboditi. Ana Solomon, američka novinarka i književnica, dvostruka d...
više
volela bih da više ljudi pročita sto i jedan dalmatinac dodi smit laguna knjige Volela bih da više ljudi pročita „Sto i jedan dalmatinac“ Dodi Smit
15.10.2021.
Gledali ste filmove i crtaće, ali roman je mnogo zabavniji – pravo štivo za jesenje dane. Ubeđeni ste da znate priču o sto i jednom dalmatincu. Gledali ste ekranizacije, bilo da se radi o šarmantno...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.