Prvi roman Luk Mekolina „Čovek iz Berlina“ izrazito je ambiciozan.
Smešten u ratom razoreno Sarajevo 1943. godine, glavni junak Gregor Rajnhart pripada onoj vrsti najneuhvatljivije književne kontradikcije: on je dobar Nemac koji nosi nacističku uniformu.
Nosilac je „Plavog Maksa“, ordena za zasluge, znak heroizma iz poslednjeg nemačkog „dobrog“ rata, a ne ovog sadašnjeg, izrazito neprijatnog. Savest ga neprekidno muči, dok hapsi neprijatelje Trećeg rajha, ispituje bespomoćne ratne zarobljenike i učestvuje u masovnim represalijama protiv nevinih jugoslovenskih civila.
Jadni Rajnhart je samo pokušavao da se povinuje, kada je dao ostavku na mesto detektiva berlinske kriminalne policije da bi se vratio u vojsku kao oficir obaveštajne službe.
Ali prošlost ga sustiže u Sarajevu, kada je glamurozna filmska režiserka (i popularna lokalna heroina) brutalno ubijena zajedno sa nemačkim oficirom.
Da li je gerila ubila ovaj ljubavni par?
Ako jeste, ostaje pitanje zašto su to uradili i ko je u pitanju: četnici, partizani, jugoslovenski monarhisti ili ustaški (hrvatski) fašisti? Kao da zamršeni svet balkanskih frakcija nije dovoljno obeshrabrujući, Rajnhart takođe mora da izbegava uvek prisutnu opasnost koja preti od SS fanatika, predstavnika anti-hitlerovskog otpora, čija je pojava u romanu donekle predvidljiva, kao i opšte poznatog slučaja korupcije slabih ljudi koji upravljaju moćnom silom.
Uprkos potencijalnim zamkama, svojstvenim tom istorijskom periodu i kompleksnoj situaciji na Balkanu, pisac je stvorio izuzetno iznijansiranu i privlačnu priču.
Njegov stil je uvek tečan a povremeno čak i poetičan: „Dan je bio sav iscepkan, svetlost se kolebala, ljudi su se kretali kao marionete u onim starim nemim filmovima. […] Izgrebana rolna nota pomalo van ritma, ta zveketava muzička pratnja haosa u koji se njegov život pretvorio, konačno ga je dovela kući.“
U skladu sa svojim pripovedanjem pisac bez napora izbacuje uzgredne rečenice koje bi bile prikladne za bilo koji tekst iz antropogeografije: „Istorija je ovde slojevita, kao zapravo i svuda. Svaki narod ima svoju verziju prošlosti, kao tepisi koje viđate na pijaci. Ali ti slojevi ne leže jednostavno jedan preko drugog. Sudaraju se i gužvaju dok moć naroda raste i zatim opada, a svaka verzija nameće se kao istinita na račun isključenja svih ostalih.“
Ali pravi test za svaki detektivski roman jeste to da li je pisac savladao veštinu dovoljno dobro, da bi čitalac bio namamljen, iznenađen i zaveden likovima i preokretima u zapletu.
Ispostavlja se da je Rajnhart super detektiv koji otkriva isprepletane slojeve zavera i interesa. Nemci slabijeg karaktera i njihovi brutalni saveznici ustaše, jednostavno žele da likvidiraju dežurne krivce – komuniste, partizane ili Cigane.
Pa koliko dobro pisac drži svog junaka u prednosti u odnosu na čitaoca? Prekinuo sam dugo planirano, ponovno iščitavanje trilogije „Milenijum“ Stiga Lašona, da bih se nakratko vratio u Bosnu sa kapetanom Rajnhartom. I heroji i njihovi protivnici su se ispostavili kao odlično, privlačno društvo. I baš kao što je i Lašon uradio sa svojom junakinjom, Mekolin očigledno ima na umu nastavak za svog heroja ̶ Gregora Rajnharta.
Autor: Kenet Alard
Izvor: nyjournalofbooks.com