Zahvaćeni surovim vrtlogom silnih svetskih političkih, društvenih i ekonomskih previranja koja su posebno dobila na jačini proteklih desetak godina, svi se mi verovatno svakodnevno zapitamo kako li će tek ovaj svet izgledati u budućnosti, u šta li će se to na kraju pretvoriti? Na ova će nam pitanja odgovore, koliko realne toliko i zabavno maštovite, dati
Tim Maršal, jedan od najvećih svetskih stručnjaka za geopolitiku, u svojoj novoj knjizi „
Budućnost geografije“, koja nam stiže nakon njegovih ultimativnih svetskih bestselera „
Zatočenici geografije“ i „
Moć geografije“. Dajući nam vrhunsku studiju planetarne politike, Maršal odlazi i korak dalje i prebacuje se i u kosmičku ravan, obrađujući pitanje: kako će utrka svetskih sila u osvajanju svemira promeniti naš svet?
Knjiga nam dolazi baš u trenutku kada Amerikanci imaju muke sa svojom svemirskom stanicom, a Kina i Indija najavljuju napredak u svojim svemirskih programima. Imajući na umu klimatske promene koje svet čine nenastanjivim, dramatičan rast prenaseljenosti i podatak da će svetu za nešto manje od pola veka ponestati obradive zemlje, trka za osvajanje svemira može da počne!
A ta bi utrka mogla da otpočne od Meseca: ne samo da može da nam posluži kao lansirna rampa za dalje istraživanje kosmosa već je i bogat dragocenim metalima i drugim elementima potrebnim Zemlji vazda gladnoj resursa. A kada imate te resurse, možete da razvijate nove tehnologije koje će vam pomoći da budete jači od drugih država.
„Svemir je jedno ogromno platno, a mi smo na njemu ucrtali svoje prisustvo u tek samo jednom malenom, majušnom uglu.“
I tu počinje era astropolitike! Jedini problem jeste što nismo doneli univerzalna pravila koja bi regulisala to takmičenje i važila za sve. Rusija, Kina i SAD tri su kosmičke sile oko kojih će se plesti i budući dogovori, ali i sukobi, ako u osvajanje svemira ne krenemo kao ujedinjena planeta. Što je, znamo, malo verovatno.
Nakon kratkog opisa opsednutosti drevnih kultura i civilizacija svemirom, i pre svega zvezdama i nebeskim telima po kojima su računali vreme, Maršal prelazi na onu nama bližu istoriju: na hladnoratovsko doba, sukob vodećih sila iz kojeg se izrodila prvo trka u naoružanju, pa potom i u osvajanju kosmosa.
Tako su Amerikanci, recimo, „prali prošlost“ nacističkih naučnika kako bi ovi postali pokretači njihovog svemirskog programa. Rusi su ih ipak pretekli, vinuvši se u svemir prvi. Maršal će nam nakon toga dati i detaljan opis trenutnog stanja: koje sve zemlje poseduju svemirske programe, koje u orbiti imaju svoje satelite i kakvi su im budući kapaciteti. Jar sateliti ne služe samo za komunikacije već i za međusobno špijuniranje, a mogu da se upotrebe i kao oružje. Tako ćemo saznati da čak i Arapski Emirati imaju svoju svemirsku letelicu u orbiti Marsa i da svemirski program ima čak i zemlja poput Irana! Doduše, neki kojim se baš i ne mogu pohvaliti.
U poslednjem, i svakako i najzanimljivijem, delu, Maršal nas vodi pravo u „ratove zvezda“ nagađajući kako bi mogla da izgleda budućnost u svemiru. Budući da se vojna navigacija na Zemlji zasniva na satelitima, Maršal zamišlja mogući sukob SAD i Kine na tom polju, u kojem Kina zaslepljuje američke satelite laserima, kako bi na miru mogla da izvrši invaziju na Tajvan.
No da se ne bi fokusirao samo na moguće ratove, Maršal se okreće i budućnosti svemirskih tehnologija i zamišlja hotele u kosmosu, kompanije koje će u niskoj Zemljinoj orbiti gde nema gravitacije štampati ljudske organe, upotrebu helijuma-3 s Meseca kojim bi svet mogao da reši snabdevanje energijom u narednih 10.000 godina, pećinske nastambe na Mesecu, bombardovanje Marsa nuklearnim bombama kako bi se oslobodio ugljen-dioksid i stvorila klima povoljnija za ljudske koloniste.
Kao što vidite, budućnost bi mogla biti posve fascinantna! Ako vam kažem da je
Ilon Mask najavio da će do 2050. sagraditi naselje za milion ljudi na Marsu, biće vam jasno koliko fascinantna! Ako kojim slučajem ne doživimo takva čuda, možda nam bar pepeo raspu negde u vasioni po nekoj pristupačnoj ceni.
Autor: Miroslav Bašić Palković