Prikaz knjige Bojana Ljubenovića „Da je bolje, ne bi valjalo“

Znate onu „smejem se, a plakao bih“? E pa, to mi je palo ma pamet dok sam čitala novi roman Bojana Ljubenovića „Da je bolje, ne bi valjalo“ u izdanju Lagune.

Ljubenović je odličan satiričar i beskrajno duhovit i dobar pisac, što se vidi i u nagradama koje je pobrao – „Radoje Domanović“, „Vladimir Bulatović Vib“, „Laza Kostić“, Dositejevo pero... Ovoga puta je svoj pozamašni talenat iskoristio u romanu koji bez greške oslikava našu relnost i život u Srbiji.

Ivan je prosečan građanin Srbije. Nervira ga saobraćajna gužva i radijski voditelji jutarnjih programa koje sluša u svom prosečnom automobilu, na putu do posla koji mrzi ali plaća račune. Ima stambeni kredit, ženu i dete. Odrastao je u doba političkih previranja i živi prosečan život.

Ivanova žena Milica, njegova velika ljubav, ostala je bez posla u jednoj velikoj firmi i krpi rupe u porodičnom budžetu držanjem privatnih časova engleskog.  Tipična Srbija 21. veka.

Sve se to menja kada se jednog jutra vrati kući jer je zaboravio prezentaciju za posao i zatiče ženu i studenta elektrotehnike „in flagrante delicto”.

Očajan – uveren kao i svaki drugi rogonja da je bio savršen suprug i muž, kao i da se prevara očekuje od Nikoline, Teodore a nikako od jedne Milice – Ivan odlučuje da se ubije. No, kako živi u Srbiji, ubrzo shvata da je kratak put od prevarenog muža do heroja, a potom i čoveka koji mora da zaštiti svoj i život svoje porodice.  Ivanovo glavno oružje? Inteligencija koja se vidi u istančanom smislu za humor.

Ljubenović vešto tka priču i prebacuje je iz trilera u komediju i nazad do drame dok u jednom trenutku ne shvatite da ste na pola knjige i da više ništa nije kao što se činilo i da ne možete da je ispustite iz ruku i morate da saznate šta se dogodilo na kraju (iznenadićete se) – dođavola i sa ručkom i detetovim sportom/engleskim, peglanjem…

Ljubenovićev roman je dinamična, crnohumorna kombinacija žanrova koja se stvarno čita u jednom dahu, ironična slika savremenog srpskog društva kojoj se smejete a plakali biste. Da je bolje, ne bi valjalo, zaista.

Autor: Ksenija Prodanović
Preuzeto iz: Nedeljnik