Prikaz knjige „Barselona“: Antologijska knjiga priča

„Barselona“ je četvrta prozna knjiga Gardijanovom nagradom za prvenac ovenčane irske romansijerke i pripovedačice Meri Kostelo (1963). Od devet priča, koliko ih je ukupno u zbirci, četiri su ispripovedane iz prvog lica a pet – glasom nepoznatog naratora – iz trećeg.

Naslov knjige ima potencijal da možda zavara ponekog čitaoca. Suprotno mogućoj prvoj asocijaciji, „Barselona“ je naslov čitavog dela zato što daje ime uvodnom narativu koji sažima najznačajnije crte zbirke: pripovedanje o otuđenosti među ljudima, kao i ljudskih bića prema životinjama. Bračni par Ketrin i Dejvid putuju u glavni grad Katalonije na njegovu inicijativu (njena je bila da idu na jug Španije, u Granadu). Suprug pokušava da na četvrtu godišnjicu braka svoju ženu zabavi puštajući joj pornografiju i vodeći je na koridu, iako bi trebalo da zna za njen otpor prema kinjenju životinja zarad ljudskih potreba.

Da, ovo je jedna od šest priča iz zbirke koje govore o zlostavljanju životinja: od borbe bikova u uvodnoj pripovesti, preko vizija životinja koje čekaju da budu ubijene (u priči Na kapiji) ili šamaranja nemačkog ovčara u pripovesti Moj mali piroman, do scena iz klanice u završnoj Red za ubijanje. Poruka je da delovanje protiv prirode zasebnu težinu ima u neprikladnom odnosu prema životinjama kao što otuđenost u međuljudskim relacijama raste do nivoa u kojem, iako spolja bliski, gotovo da se ne poznaju. Baš kao što se Dejvid spram Ketrin ophodi kao prema strancu.

Tako u spomenutoj priči Na kapiji glavna junakinja (prezimena Kostelo) nije u stanju da prenese ni minimum oduševljenja južnoafričkim piscem Dž. M. Kucijem svom nezainteresovanom, pa čak i nestrpljivom mužu. (Zanimljiva intertekstualna igra, jer Kuci „u jednoj od svojih knjiga ima lik po imenu Elizabet Kostelo“.)

Otuđenje je možda najslojevitije prikazano u najdužoj priči zbirke Auto-stoperka. Prateći telo svog brata od bolnice u Dablinu do porodične farme u Keriju, gde sada živi sa svojim mužem Frenkom, glavna junakinja Frensis između odlomaka razgovora s pogrebnikom istražuje misterije značajnih osoba u svom životu: većinom, mrtvih. Način na koji postepeno dolazi do saznanja da nikog od njih nije istinski upoznala ima tu snagu da zaključak kako su ljudi vrlo sputani u nastojanju da istinski upoznaju makar najbliže iznedri u još jednu neformalnu poruku dela. Pritom autorka ume da maestralno pleše na skliskoj ivici tragičkog i crnohumornog, što od priče Auto-stoperka čini antologijski narativ.

Slično se može reći za još jednu izuzetnu, već pomenutu priču – Red za ubijanje. U njoj Oliver razmišlja o životu svog preminulog oca Pedija, koji nije mogao da razume da njegov posao u klanici traumira sina. Nesporazum je pojačan majčinim nerazumevanjem Oliverovog otpora da nastavi porodični posao i uverenja da to ne treba da čini. Meri Kostelo majstorski prikazuje situaciju u kojoj je mnogo emocija uludo potrošeno na okrivljavanje najbližnjeg zbog običnog nesporazuma. Završavajući knjigu ovom pričom, pojačava se utisak da je čitava „Barselona“ antologijsko delo.

Autor: Domagoj Petrović