Na Metizakova „24 sata u starom Rimu: Jedan dan iz života tamošnjih stanovnika“ sam naišao po preporuci.
Šta da očekujete?
Mudre, fiktivne opise života predstavnika rimskog stanovništva, zasnovane na istorijskim podacima, u vreme Hadrijanove vladavine. Metizak je nasumično izabrao dan i, počevši od ponoći, kreće se kroz živote „malih ljudi“ koji su činili milion ili više stanovnika Rima na njegovom vrhuncu. U svakom satu se „priča“ prebacuje na drugu osobu koja radi određeni posao.
Šta mi se dopalo?
Odlična mi je kombinacija fiktivnog i istorijskog. Koristi priče izmišljenih ljudi kako bi prikazao svakodnevnicu, a zatim pravi digresije kako bi objasnio šta i zašto rade. Prikazuje nam ceo taj svet i ceo grad kroz njihove oči. Knjiga je napisana sa šarmantnom dovitljivošću – nije toliko čest slučaj da vas edukativna istorijska knjiga ostavi bez teksta.
Treba napomenuti da iako su likovi fiktivni, nisu potpuno izmišljeni. Metizak je koristio imena koja se mogu naći na natpisima na zidovima ili grobnicama, u pošalicama koje su nastale u to vreme i sličnim stvarima. Marcijal, Juvenal, Apulej, Plini (stariji i mlađi), Petronije i mnogi drugi – svi doprinose stvaranju slike. Metizak koristi prozore u svakodnevnicu starog Rima koje nam pružaju kako bi udahnuo život u ove likove.
Čega treba biti svestan?
Ovo nije istorijski prikaz velikih događaja niti akademski diskurs o izvorima i njihovim interpretacijama, a ni sveobuhvatna prezentacija dokaza. Metizak koristi fiktivne okvire kao alat za obrazovanje i uči nas o životima običnih Rimljana, uz prikaz mnoštva dokaza koji upotpunjuju njegovu priču. Dočarava nam život u drugom veku nove ere – parčence viševekovne istorije rimske kulture.