Laguna - Bukmarker - Priče iz glave Vojnović Vladislave - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Priče iz glave Vojnović Vladislave

Upotrebivši za svoju zbirku jednostavan naslov – „Priče iz glave“ – Vladislava Vojnović je zapravo otvorila jedno staro i možda pomalo zaboravljeno pitanje, koje se prvenstveno tiče fenomena usmene proze, ali i čovekove mogućnosti da razgraniči ono što je zapamtio od onoga što je sâm smislio.

I već se kod nedoumice da li će dotične priče, ako zaista jesu „iz glave“, to i ostati nakon što su zapisane i objavljene kao posebna knjiga, javlja još niz kompleksnih pitanja koja se uglavnom tiču određivanja granice između usmenog i napisanog, između onoga što je pročitano i onoga što je izmišljeno nezavisno od bilo koje knjige.

Tako je okvirna priča ove zbirke, gde majka „iz glave“ pripoveda svojoj ćerki razne priče, zapravo vrh ledenog brega sačinjenog od mnoštva narodnih pripovedaka, koje su se menjale ne samo prilikom prelaska iz jedne sredine ili nacije u drugu, nego su znale da se bitno menjaju i od situacije do situacije, pa često i zarad ukusa samih slušalaca u datom trenutku.

Sastavivši zbirku od priča koje treba da budu smišljene na licu mesta i u prilici koja ih baš u toj varijanti iziskuje, Vladislava Vojnović uspela je da uhvati momenat koji bi mogao da predstavlja graničnu liniju između usmene i zapisane varijante, jer je autorka za svaku priču donela uvodni dijalog između majke koja priča i ćerke koja sluša – tako da znamo za koju je situaciju koja priča iskorišćena – ali je i svaku od tih priča povremeno prekidala devojčicinim upadicama, a neretko je dopuštala da majka suštinski promeni rasplet ukoliko ćerka ne bi bila zadovoljna prvobitno zamišljenim završetkom.

Stoga bi se moglo reći da je i sâm naslov svesno relativizovan, kao što je relativizovan i sâm pojam usmene književnosti nakon što su prozne i pesničke narodne umotvorine našle mesta u štampanim knjigama.

Priče, dakle, jesu „iz glave“, ali niti su tek tako izmišljene u trenutku koji ih je iziskivao, niti su do kraja ostale onakve kako su prvobitno zamišljene, nego su neretko zasnovane, i to bez skrivanja, na motivima starih i proverenih priča, s tim što su prilagođene i uzrastu same devojčice i vremenu u kojem ona odrasta, a koje ponekad traži modernizaciju, pa i digitalizaciju tradicionalnih priča i pesama.

Dotakavši brojne trenutke tipičnog detinjstva, od uobičajenih fobija, preko često neobjašnjivog i bezrazložnog širenja negativne energije, do školskih simpatija i nestašluka zarad sticanja pažnje, Vladislava Vojnović ipak je pokazala da odavno ustaljene formule iz usmenih ili pisanih umotvorina mogu i danas biti od pomoći, pa makar bile prilagođene sredini i ličnim shvatanjima i stavovima onoga kome su namenjene.

I ne samo što se već od naslovne strane poigravala pojmom usmenog pripovedanja, nego se Vladislava Vojnović u priči „Pozorište“, sedmoj po redu, poigrala i sa srpskim epskim desetercem, pokazavši kako se tradicionalna epika, naizgled prevaziđena i neinspirativna, bez problema može uklopiti u zaplet dostojan holivudskih horora, u kojima i najmlađe generacije znaju da uživaju, premda su im navodno gnusna ubijanja i mučenja od kojih vrvi deseteračka poezija.

Za priču „Pozorište“ rečeno je da je sedma po redu u zbirci, a moglo se reći i da je poslednja – ali, nakon nje ipak dolazi još jedan tekst za koji bi se moglo reći da je svojevrsna priča, i to zaista „iz glave“, jer Vladislava Vojnović nije nigde morala da čita sopstvene biografske podatke niti da ih se podseća iz bilo kakvih pisanih izvora da bi sastavila kratku priču o postepenom nastanku ove zbirke.

Zanimljivo je, međutim, da ova osma priča nije uopšte prekidana upadicama, što bi značilo da je devojčica iz prethodnih sedam priča sasvim zadovoljna onim što je čula ili pročitala o autorki samih priča – ali, i o sebi.

Autor: Dušan Milijić


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
životinje kao književni junaci laguna knjige Životinje kao književni junaci
17.09.2021.
Bilo da su samo ljubimci glavnog junaka, bilo alegorija u koju je autor uvio ideju, životinje kao književni junaci prirastaju srcu ponekad i mnogo više od samih protagonista. S vremenom neki od ovih l...
više
margaret atvud o distopijskim romanima koji su je inspirisali da napiše sluškinjinu priču  laguna knjige Margaret Atvud o distopijskim romanima koji su je inspirisali da napiše „Sluškinjinu priču“
17.09.2021.
Način na koji Margaret Atvud na stranicama svog distopijskog remek-dela „Sluškinjina priča“ preobražava američku demokratiju u diktaturu već više od tri decenije kod čitalaca izaziva zaprepašćenje i n...
više
kako ezoterički projekat jednog profesora koristi romane da bi predvideo sledeći rat laguna knjige Kako „ezoterički“ projekat jednog profesora koristi romane da bi predvideo sledeći rat
17.09.2021.
U nemačkom gradu Tibingenu, tri univerzitetska profesora su osmislila 2017. godine projekat Kasandra – incijativu koja predlaže da se romani koriste u proučavanju političkih situacija. Ideja jeste bil...
više
šta je aktuelno u žanrovima koje čitamo laguna knjige Šta je aktuelno u žanrovima koje čitamo
17.09.2021.
U izdavačkoj industriji popularnost književnih žanrova se menja shodno interesovanjima čitalaca. U vremenima kada je sve neizvesno, teško je odrediti da li je baš vaš roman ono što zadovoljava trenutn...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.