Laguna - Bukmarker - Priča + scenario + režija = „Levoruka žena“ - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Priča + scenario + režija = „Levoruka žena“

Levoruka žena“ je narativ koji je Peter Handke napisao i izvorno objavio 1976. godine, pa ga preusmerio u istoimeno filmsko delo realizovano godinu dana kasnije, za koje ne samo da je napisao scenario nego ga je i režirao. Bilo je to drugi put da se oprobao u ulozi reditelja kinematografskih dela, a dvanaesti – kao scenarista. Srazmerno više nego u ostalim svojim prozama koje su se našle i na filmu, Handke u „Levorukoj ženi“ gradi tesnu vezu sa izražajnim sredstvima dotične umetnosti, počev od količine dijaloga, odnosno njihovog povremenog grafičkog prikazivanja kao u dramskom tekstu. Takođe, knjiga se može čitati kao niz scena u kojoj kao glavnu junakinju kakvog vizuelnog narativa posmatramo prevoditeljicu Marijanu. Sa simuliranjem filmskih sekvenci je u tesnom dosluhu i postavka u kojoj autor omogućuje publici da hladno, fenomenološki, motri ovu ženu kako se, posle odluke da se razvede od supruga Bruna, vraća svom spomenutom poslu i posvećuje sinu Stefanu i samoći, suštinskoj temi brojnih Handkeovih dela, uključujući i čuveni roman „Golmanov strah od penala“ (još jedan koji je završio u polju kinematografije).

Filmični su ne samo uglovi zamišljene čitalačke kamere nego i baratanje njome kroz igru planova i kontraplanova i prenošenje Marijaninih intimističkih misli kao svojevrsnog voice overa. U takvoj postavci ogroman izražajni značaj imaju simbol prozora, kraj kog glavna junakinja sedi i gleda – spoljašnjost – još od treće rečenice štiva, odnosno simbol ogledala, u kojem, od Brunovog odlaska, ona često motri sebe i koje je nemi ali, sa svakim „zumom“, i dovoljno rečit svedok njenih potreba. Ne zaboravimo da je prozor neka vrsta pomoćnog ogledala, možda baš onoliko koliko je posmatranje spoljašnjeg sveta pomoćno sredstvo za sagledavanje sebe. I koliko je ipak prozno delo sklonije većoj supstancijalnosti od kinematografskih, a svedok toga su i Handkeovi književni narativi koje su drugi filmski obradili i, uopšte, poslovično mnoštvo nedovoljno uspelih sineastičkih adaptacija vrsnih književnih izvornika.

I pored snažnog scenarističkog, pa i rediteljskog, naboja, „Levoruka žena“ je, kao što uostalom i u podnaslovu dela piše, ipak – priča. Mnogo više prozno nego filmski, razvoj radnje ne nudi bezmalo ničeg iznenađujućeg, s izuzetkom Marijanine naizgled nemotivisane odluke da napusti Bruna, do koje dolazi na samom početku. A da li je ta odluka zaista nemotivisana? Sve je moguće u priči o samoći – što je „Levoruka žena“ pre svega – a ona se ipak najprikladnije može obraditi književnim sredstvima. Kako to ume pre svega vrsna proza, prividna statičnost radnje na malom prostoru omogućuje mnoštvo tumačenja. Pri čemu nipošto ne treba ispustiti iz vida reči kojima se štivo okončava; dakle, njegove povlašćene reči: „Tako svi zajedno, svako na svoj način, nastavljaju svakodnevni život, s razmišljanjem ili bez razmišljanja; naizgled sve teče uobičajenim tokom, baš kao i u onim strahovitim situacijama kada preti opasnost da sve izgubimo, i dalje živimo kao da to nije ništa.“

Dotični citat iz Geteove knjige „Izbor po srodnosti“ nije samo poslužio kao svojevrsni sažetak cele priče, nego je, baš kao u pismu koje je Handke uputio austrijskom piscu Diteru Cimeru, u citiranoj rečenici suština eksternog, spoljnjeg pisanja. Isto kao što je to u prilično scenarističkom – pa i rediteljskom – motrenju njegove glavne junakinje, i njene samoće. Drugim rečima, filmski senzibilitet Handkea kao sineaste u „Levorukoj ženi“ je pritekao u obilatu pomoć nemiru autora kao pripovedača priče da postigne tešku mogućnost plasiranja geteovske suštine eksternog pisanja, izrečene u romanu „Izbor po srodnosti“. Što je i „Levoruka žena“, kad se saberu sve crte ovog, zaista, krajnje originalnog štiva.

Autor: Domagoj Petrović


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
majk dauni fasciniran sam miloradom pavićem laguna knjige Majk Dauni: Fasciniran sam Miloradom Pavićem
22.01.2025.
Zimus je gost 31. Noći knjige i Beograda bio pisac, producent i reditelj Majk Dauni, autor romana „Istarsko zlato“ (u prevodu Nikole Pajvančića i izdanju Lagune). U svom najnovijem delu Daun...
više
dizgram, autor knjige sebi duguješ sve jednostavnost je važna laguna knjige Dizgram, autor knjige „Sebi duguješ sve“: Jednostavnost je važna
22.01.2025.
Dizgram, pisac knjige „Sebi duguješ sve“, građanin sveta koji voli ljude, more i obične trenutke, stekao je bogato životno iskustvo obišavši 75 zemalja, a neka od njih podelio je sa magazinom Lepa&...
više
ogled staklenih perli u novom romanu trejsi ševalije laguna knjige Ogled staklenih perli u novom romanu Trejsi Ševalije
22.01.2025.
Pitanjem cene nastajanja i večne lepote umetničkog dela iz istorijske i ženske perspektive, Trejsi Ševalije se bavi kroz praktično čitavu književnu karijeru. Iako se uglavnom bez izuzetka igrala pripo...
više
prikaz knjige da je duži bio dan davitelj u vrhu vlasti  laguna knjige Prikaz knjige „Da je duži bio dan“: Davitelj u vrhu vlasti?
22.01.2025.
U trenutku kada smo okruženi opštim porastom fašizma u društvu i drastičnim revidiranjem istorije, u kojem najveće žrtve fašističkih pogroma najednom prikazuju kao zlikovce, veliko je osveženje „Da je...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.