Priča o Baba Anujki, prvom serijskom ubici u Srbiji: Mišomorom i živom trovala muškarce i otimala im pare i zemlju

Pričom o baba Anujki sam počeo da se bavim pre desetak godina, tačnije odmah po završetku knjige o otrovima, trovačima i otrovanima pod naslovom „Tajna poslednjeg gutljaja“. Prilikom prikupljanja građe za pomenutu knjigu, u knjizi „Lečenje biljem“ farmakologa i akademika Jovana Tucakova, naišao sam na ime baba Anujke za koju je napisano da je trovala ljude semenom tatule i živom do koje je dolazila razbijanjem termometara. Ovi redovi o njoj bili su dovoljno inspirativni da se više posvetim liku i delu ove starice. „Vračare i trovačice“, kaže za Espreso Dr Šimon Đarmati, autor knjige „Baba Anujka: Banatska veštica“, koja se nedavno pojavila u srpskim knjižarama u izdanju beogradske Lagune.



Da li su podaci do kojih ste došli bili lako dostupni i koliko ste morali da „kopate“ da biste do njih došli?

Dugogodišnje iskustvo „kopanja“ po arhivskoj građi mi je u značajnoj meri pomoglo u prikupljanju građe. I pored toga se može reći da je to bio rudarski posao vezan za mnoga putovanja i dopisivanja. Osim podataka do kojih sam dolazio u arhivima, nezaobilazne su bile i domaće i strane novine iz tog perioda. Kada sam sastavio kostur priče, sledilo je fino doterivanje. Pronalaženje podataka o rođenju, venčanjima i smrti koji su mi pomogli da povežem aktere događanja. Za to je bilo potrebno da prelistam mnoge knjige Rumunske pravoslavne crkve. Neke od njih se čuvaju u Pančevu a neke u crkvi u Vladimirovcu. Ako Vam kažem da je prva takva knjiga iz 1805. godine (samo selo je osnovano 1808. godine), a poslednja sa podacima iz 1940. godine, može se steći utisak o tome koliko je bilo potrebno uložiti truda.

Zašto je Baba Anujka počela da truje muškarce?

Glavni motiv je bio novac. Ona je dobro znala da unovči svoj „zanat“. Ona je govorila da pomaže ljudima, ali je to bio možda tek pokušaj da donekle umiri svoju savest, ako ju je uopšte imala. Za dobijeni novac ona je kupovala zemlju i dobijenim novcem je sticala još veću moć. Novac za koji je prodavala svoju „bajanu vodicu“ je imao značajnu ulogu na samom suđenju i dokazivanju da su učesnici u trovanju bili svesni šta rade, da nisu kupovali od nje „bajanu vodicu“ već otrov.

Ona je bila vračara i ljudi su joj se često obraćali za pomoć, možete li da nam opišete njenu ulogu u tadašnjem društvu, kao i običaje koji su vladali među običnim svetom?

Vezano za njene aktivnosti može se naći podatak da su kod nje dolazili i siromašni i bogati, ljudi od ugleda i položaja i to iz Beograda, Pančeva, Vršca, pa čak i udaljenijih krajeva. Sujeverje i neznanje su nešto što oduvek vladaju običnim svetom. A njena saradnja sa đavolom i mračnim silama, prosto su ulivali strah. Čak i posle njene smrti. Naravno, priče o njoj su prenošene i doterivane što je još više učvršćivalo njenu poziciju kao najčuvenije banatske vračare. Kada su ljudi gubili poslednju nadu, obraćali su se njoj. Tako je nažalost, i danas. Zato i toliko opstaju razne vračare i nadrilekari. Može se samo zamisliti koliko je bila značajna kada je lekara bilo malo i nedovoljno, a prosvećenost stanovništva na niskom nivou.

Baba Anujka, kao što kažete, često je umišljala da ne radi ništa loše već da čini dobra dela. Na čemu se temeljila ova njena ideja?

Ona je imala svoju „agentkinju“ koja je obilazila sela i tako sticala saznanja o problemima koji se u njima pojavljuju. Ta njena saradnica je naravno, sugerisala onima u nevolji da potraže pomoć od baba Anujke.

Kada su isti dolazili kod nje žaleći se da će otac da propije imanje, da se odao razvratu, baba Anujka je osećala „obavezu“ da pomogne. Ako su dolazili sa problemom impotencije ili žaleći se na devojku koja je „lepa kao lutka ali nije svoja“, opet se tu našla „duševna“ baba Anujka.

Prema svemu sudeći, glavnu ulogu u razotkrivanju baba Anujke imala je njena „agentkinja“ Ljubina Milankov koja je napisala jedno anonimno pismo Državnom tužiocu u Pančevu u kojem je između ostalog stajalo (dato u originalu):

Za taj otrov je išo Draga Raškov i Sofija Momirov i sima Momirov iz Ilanče i kad se pogodili za pare onda tim Draga Raškov kazo da on od Njega Daje Dve Hiljade Dinara Samo Da Dede Nema i Sima momirov da oca netrpi. A to može da po svedoči ranko Petrov iz Ilanče i njegova mlada a on je njin zet i onise njemu iz dali kako su Dedu otrovali i on je dozno za taj zločin i on je odma prejavijo našoj žandarmeriji i oni nine uzmu naum za taj zločin govoru oni da vodu iz tragu izašto što su dobili Dosta Para i Jaganjaca i ovaca prasica i svinja zato neće davodu istragu. Molim vas dašto pre pošaljete vaše žandare da oni istražu sve ove zločince jel ovi nećedu da iz tražu nikad i to u roku 8 dana inačeće da tužimo dalje.

Ljubina se na ovaj korak odlučila verovatno što se osećala prevarenom zbog toga što joj je baba Anujka obećala dati daleko više od onog što je dobila. Iz pisma se naravno može saznati i to zašto je baba Anujka mogla nesmetano da radi toliki niz godina. Neki žandari iz mesta su očigledno uživali u pečenju.

Kako se Baba Anujka postavila kada je razotkrivena?

Kada je otkrivena, prvo se čudila pa pretila. Uglavnom se nadmeno ponašala, odbijajući da prizna ma kakvu krivicu. Govorila je da od njene „bajane vodice“ niko nije stradao. Angažovala je poznate i uspešne advokate. U zatvor su joj donosili dobru hranu i veoma je vodila računa o svom izgledu. Glavna zanimacija joj je bilo bavljenje jednim detetom rođenim u zatvoru. Bila je to kćerka jednog od najsurovijih ubica iz Banata.

Kako je skončala život?

Ona je puštena iz zatvora u Požarevcu, odlukom Komisije od 8. aprila 1936. godine, što znači da se u svoje selo vratila početkom aprila iste godine. Ono što je možda interesantno jeste da sam ja rođen takođe 8. aprila. Otuda možda neka tajna veza između nje i mene. Po povratku iz zatvora nastavila je da živi u kući sina Stefana u jednom posebnom delu, maloj kućici, što je običaj na selima, pa i u gradovima da se ostareli roditelji odvoje. Postoje priče da je po povratku iz zatvora nastavila sa svojim aktivnostima, ali svakako u manjem obimu. Umrla je od senilne demencije 1938. godine. Na dan njene sahrane nad tim delom Banata besnela je oluja.

Koji su bili dominantni otrovi u to vreme i kako su korišćeni?

U to vreme kao otrovi korišćeni su biljni otrovi, ali najčešće mišomor. On se mogao nabavljati najpre slobodno a zatim uz evidenciju kupca. Pošto se radilo o poljoprivrednoj sredini, gde je mnogo glodara, kupovina mišomora je bila opravdana i nije izazivala posebnu pažnju. Pravljenje rastvora mišomora (arsenov trioksid) omogućavalo je davanje odgovarajuće doze koja je izazivala smrt za 8 dana, baš kao što je govorila baba Anjujka da će problem nestati za 8 dana. Zabeležen je jedan interesantan slučaj masovnog trovanja, kada je otrov u slaniku pomešan sa solju. Svi su doručkovali kajganu i svi je solili. Osim trovačice. Biljni otrovi su bili malo problematični za upotrebu jer je sadržaj aktivnih supstanci u biljkama varira.

Pisali ste o još nekim poznatim trovačima, koga bi osim Baba Anujke mogli da izdvojite kao zanimljivog?

Pripremio sam rukopis o banatskim trovačicama i trovačima gde se nalazi interesantna galerija zločinaca. Nadam se da će se neki izdavač zainteresovati za isti. Po meni, najveća afera trovanja se vezuje za našeg severnog suseda Mađarsku, gde je na čelu bila babica koju su svi zvali tetka Žuža. Ona je prodavala rastvor dobijen potapanjem papira za muve u vodi. Interesentni su i trovači iz Žebelja (danas Rumunija) među kojima je bilo izuzetno surovih.

Planirate li da nastavite pisanje o ovoj svojevrsnoj istoriji bešćašća u Srbiji?

Do sada je objavljeno dosta mojih knjiga o kriminalu u Srbiji u periodu između dva rata. Među njima su „Hajdučka vremena u Srbiji“, „Trovanja u Torku“. Trenutno imam pripremljeno dosta rukopisa: „Knjiga o dželatima“, „Vračarska porodica Šain“, „Barbul Laj“, „Konjokradljivci“, „Zločini lažnih žandara“, „Dželati na kraćem službenom putu u Pančevu“, „Ubistva banatskih bogatašica“…

Izvor: espreso.co.rs