Presek našeg društva u Kafkinom stilu – roman „Sloboda govora“ Vladana Matijevića

Maštovit zaplet, napeta atmosfera, neizvestan kraj. Još kada se tome dodaju odlično osmišljeni likovi i savremena tematika, sasvim je sigurno da će u novom romanu Vladana Matijevića „Sloboda govora“ uživati i oni kojima dramatične priče nisu prvi izbor. Knjiga se čita u dahu i stalnom iščekivanju – šta će dalje biti…

„Beživotno telo novinara Saše Čomskog pronađeno je danas u hotelu Panorama na Maljenu. Uzrok smrti je nepoznat, ali je izvesno da je smrt bila nasilna, pošto su na lešu vidljivi tragovi fizičke torture. Sa zaposlenima u hotelu nismo uspeli da stupimo u kontakt, objekat je privremeno zatvoren.“

Kratka vest otvara roman i uvodi nas u vrtlog neverovatnih dešavanja i atmosferu koja veoma nalikuje onoj iz romana Franca Kafke. Apsurd, osećaj bezizlaznosti, ali i karakteristike većine junaka, njihovi dijaloyi, čine da se tokom čitanja ponekad osetimo teskobno i da jedva čekamo razrešenje zbog čega čitamo sve brže i brže, jureći ka poslednjoj stranici i konačnim odgovorima.

Ali, ne stiže se do toga tako lako. Potrebno je upoznati sve protagoniste ove čudne priče, koji su opisani do detalja – znamo boju njihovih očiju, koliko su visoki, kako se oblače… Osim toga, autor nam je pedantno predstavio i svaki prostor u kojem se likovi nalaze. Zidovi, nameštaj, detalji… živopisno nam je predočena scenografija svih važnijih događaja.

A šta se to, zapravo, dešava na tačno 300 stranica?

Osim nestanka novinara Čomskog, misteriozan je i čovečuljak koji se pojavljuje u ponoć i predstavlja se kao policijski inspektor koji je na dužnosti 24 časa. Tu su i jedna žuta koverta i sivi ceger, čiji nam je sadržaj nejasan, ali je najčudniji od svega hotel Panorama na Maljenu, u kojem se neočekivano našao Vladimir F. prijatelj nestalog novinara. U tom hotelu, baš kao u Kafkinom „Procesu“, upoznaće Vladimir F, ali i mi sa njim, neverovatne likove koji ga dovode u potpuno apsurdne situacije. Osim toga, Vladimir Matijević je u radnju romana majstorski utkao važne događaje iz naše savremene istorije i veoma precizno je pokazao na koje sve načine su ti događaji uticali na naše društvo.

„Poslednjih godina stvarnost pokazujete samo iz mračnog ugla – obrazlagala mu je svoj stav. – Došli ste do tačke kada vremensku prognozu započinjete rečima: danas je pala nova žrtva toplotnog udara, ili: danas se smrzao još jedan čovek, u zavisnosti od godišnjeg doba.“

Tim rečima je misteriozna žena, vozeći Vladimira F. na Kongres slavista u Čačku na koji, ispostaviće se, nikada nije stigao, objasnila stanje novinarstva u Srbiji poslednjih godina. I upravo to je dodatna vrednost ove knjige – odlična geneza raspada Jugoslavije i svega što je bilo pre i posle toga: urušavanje svih tradicionalnih vrednosti, jačanje kriminala, podele među kolegama i prijateljima, sunovrat društva u celini.

„Vlado je bio zaprepašćen razvojem situacije. Uviđao je da ljudi koji vladaju nisu rodoljubi, kako su se predstavljali, ni nacionalisti, već najobičniji kriminalci. U svojim člancima žestoko ih je napadao, sve dok nije dobio pretnju da će sledeći tekst kucati nosem jer će mu prsti biti odsečeni. Znao je da preteća poruka dolazi od političara koji je preko noći postavljen na važnu funkciju u Skupštini grada i protiv kojeg je Državna revizorska institucija četiri puta podnosila prijavu zbog nezakonitog trošenja novca poreskih obveznika. Sud je tog čoveka isto toliko puta i osudio, čak i na zatvorsku kaznu, ali neko moćan je urgirao da mu sve kazne zastare i da u političkoj karijeri napreduje.“
 
„Slobodu govora“ bi bilo zanimljivo videti na velikom platnu, ali i na pozorišnoj sceni jer sadrži maštovitu priču sa elementima trilera i kriminalističkog romana, koja nas brzo obuzme i ne pušta do samog kraja.
 
Autor: Dragana Todorović