Promocija romana „Aleksandar od Jugoslavije“ Vuka Draškovića održana je 19. oktobra u Maloj sali Kolarčeve zadužbine. O knjizi su, pored autora, govorili književna kritičarka Ljiljana Šop i književnik Gojko Tešić, dok je odlomke iz knjige čitao glumac Ivan Vučković.
U novom romanu Vuka Draškovića „Aleksandar od Jugoslavije“ glavni protagonista, kralj Aleksandar Karađorđević, tvorac i prvi vladar nove države Južnih Slovena na početku XX veka, postavlja sam sebi pitanje: Da li je stvaranje Jugoslavije bilo veliko delo ili tragična zabluda? Sa kojim se dilemama nosio, sa kakvim se nasleđem i preprekama susreo po završetku Prvog svetskog rata, koje su domaće i strane sile ometale stvaranje velike države od Soluna do Alpa, koja je bila njegova državna ideja i kako je zamišljao budućeg građanina zemlje četiri puta veće od predratne Srbije – čitalac će saznati iz ove knjige koja preispituje istorijsku ulogu i uspostavlja ljudski lik kralja Aleksandra Karađorđevića, od stvaranja Kraljevine SHS 1918. do atentata u Marseju 1934. godine.
„Knjige Vuka Draškovića se čitaju u jednom dahu”, kaže Ljiljana Šop. „Postoji čitav niz elemenata u njegovom narativu koji magnetski privlače čak i profesionalce da saznaju šta će se desiti na sledećoj stranici, kako će se završiti susret između dva lika, šta će biti u sledećem poglavlju, i kako će se okončati sam roman. Zato i svaki novi Draškovićev roman prvo pročitam kao običan, radoznali čitalac, a onda ponovo, u svojstvu profesionalnog tumača.”
„Drašković ima izuzetan smisao za stvaranje dobrih, ubedljivih, duhovitih, sadržajnih dijaloga, znalačko portretiše likove, piše efikasnom i efektnom rečenicom, i ima izrazit dar da se uživi u vreme koje opisuje i snažno oseća empatiju prema žrtvama tog vremena”, kaže Ljiljana Šop. „Ignorišući sva strastvena, emotivna opredeljivanja, suprotstavljena gledišta, krajnosti po kojima jedni stvaranje Jugoslavije vide kao veličanstveno delo a drugi kao tragičnu zabludu, zbog čega je kralj Aleksandar nezasluženo čitav vek najomraženiji i najnapadaniji vladar, Vuk je bez omalovažavanja i ulepšavanja ispričao tu dramatičnu stranicu naše istorije, dao izuzetan portret kralja, složen i iznijansiran pre svega psihološki portret, intiman portret, kao uverljivu sliku hrabrog i odgovornog vladara koji ima ideju i viziju i što je još važnije žrtvuje se za nju, jer mu je bitnija i od lične sreće, zdravlja, porodičnog mira i vlastitog života”, završila je književna kritičarka.
Roman „Aleksandar od Jugoslavije“ Laguna objavljuje na stogodišnjicu od oslobođenja otadžbine u Prvom svetskom ratu. Istovremeno se navršava i sto trideset godina od rođenja Aleksandra Karađorđevića.
Književnik Gojko Tešić oseća divljenje prema onome što je Vuk Drašković uradio. „Ovo je jedan od najpreciznije komponovanih romana, s jednom strašću koju je Vuk držao pod apsolutnom kontrolom, nije izmakao ni u istoriju ni u patetiku, suočio se sa jednom tragičnom figurom u srpskoj istoriji, možda i najtragičnijom. Rekao bih da je ovo istovremeno roman koji je pisan sa jednom izuzetnom ljudskom empatijom prema glavnom junaku, čak mi se čini da se na neki način narator poistovetio sa svojim glavnim junakom i istovremeno priča neku svoju priču o jednoj velikoj i tragičnoj utopiji”. „Kad imate jednu ovakvu priču”, kaže Tešić, „koja je do te mere uzbudljiva jer je pisana besprekorno, onim andrićevskim jezikom, da bi se završila u duhu dostojevskog u poglavlju ‘Post mortem‘, onda vidite nekoga ko je jedna vrsta posvećenika koji ispisuje najlepše rečenice o onome koga svi mrze. Ovo je roman koji će nagrade verovatno zaobići, ali je ovo i jedan od najboljih i najlepših romana koji je pisan o jednom tragičnom junaku ne samo srpske, već i svetske istorije”.
Na pitanje zašto baš Aleksandar od Jugoslavije, Vuk Drašković kaže: „A ko bi drugi? Aleksandar je, a to je moje tvrdo uverenje, neponovljiva i verovatno najveća ličnost u istoriji Srba. Baš zbog toga, izgleda i najomraženija ličnost među Srbima. Pisati roman o tom čoveku, o tom vremenu, velikom, surovom, pobedničkom, o ljudima oko Aleksandra, bio je za mene veliki izazov, ali i veliki rizik, jer znam da je Aleksandar i najoklevetanija ličnost u srpskoj istoriji. Pišući ovaj roman, osećam da se nekako još nisam vratio iz tog vremena, i da mogu, ne bih se ni vratio. Ne mogu da vam opišem koliko mi je bilo divno sa svim likovima iz knjige, zadovoljstvo mi je bilo da pišem o njima, ali je jako teško odvojiti se od njih i vratiti se u ovo vreme, među optužbe i laži kada se otac Jugoslavije optužuje za njeno ubistvo. Jugoslavija nikada nije bila dželat, ona je uvek bila odbrana od dželata. Aleksandar kaže da ‘sve i da nismo morali da stvorimo Jugoslaviju, sad kad smo je stvorili, moramo je čuvati i sačuvati, jer ako bi se raspala, oči bismo jedni drugima povadili‘. I evo to se danas dešava. Bez tog zajedničkog krova ja ne vidim kako obuzdati mržnje”.
Vuk Drašković će se družiti i sa čitaocima na Sajmu knjiga u Beogradu. On će svoju knjigu „Aleksandar od Jugoslavije“, kao i prethodne naslove, potpisivati na štandu Lagune u Hali 1 u subotu, 27. oktobra od 13 časova do 14 sati, i istog dana na štandu Delfi knjižara od 14.30.