Knjigu „PR“ autora Aleksandra Ilića sam poželela pročitati još davno kad je izašla, ali nisam imala priliku. Zato sam se jako obradovala kad mi je stigla iz Lagune. Naime, firma u kojoj radim se bavi PR-om (Public Relations, Odnosi s javnošću) i ta skraćenica mi je zadnjih nekoliko godina sastavni deo života.
E sad, to što sam ja propustila da na koricama knjige piše da je u pitanju ljubavni roman, se pokazalo kao super stvar. Zaista, knjiga nije ono što sam očekivala, mada nemam tačnu definiciju toga šta sam očekivala. Puno je više od toga.
Zabavna je – čita se brzo i jedina je mana što ćete je teško ispustiti iz ruku kad krenete sa čitanjem. Tako je bilo u mom slučaju – nestala sam iz života na par sati dok je nisam završila, ignorišući sve obaveze, pa čak i lepo vreme koje je mamilo napolje.
Međutim, ovo nije klasični ljubavni roman, iako prati priču – vezu između troje ljudi. Ta priča je oslonac oko kojeg je ispletena analiza vremena u kojem danas živimo.
Iskreno, na momente mi je bilo smešno čitati kako glavni lik proverava svoje profile na društvenim mrežama i kako gradi odnose sa ljudima na njima. Onda sam prepoznala nešto od toga kod sebe, odnosno kod mnogih koje znam. Tad mi je prestalo biti smešno i počela sam se pitati koliko smo postali ovisni i koliko više ne možemo živeti bez stalnog logovanja na mreže, proveravanja statusa prijatelja, brojanja lajkova na ono što sami objavimo i sl.
Ljubavna priča u knjizi je dobra ravnoteža virtuelnom svetu zato što je potpuno stvarna i neopterećena online okruženjem. Taman da upotpuni teme za razmišljanje koje će vam se sigurno pokrenuti u glavi nakon čitanja.
Jer, to se meni desilo nakon što sam zaklopila korice. Danima mi se vraćaju stvari koje sam pročitala, da ne pominjem koliko sam puta zastala u momentu kad sam krenula da otvorim neku od aplikacija na telefonu. Počela sam pažljivije gledati oko sebe, tražeći u ljudima tragove offline života i čudeći se onima koji nemaju profile na društvenim mrežama. Posebno onima koji ih imaju, a uspevaju da sede satima sa tobom ne pomišljajući da pogledaju u telefon i prebroje notifikacije.
Dobre knjige su meni one koje te ne napuštaju nakon čitanja, one koje u tebi ostave trag i kojih se često sjetiš. „PR“ je upravo takva knjiga – mislićete o njoj još dugo nakon čitanja, bez obzira da li imate dodira sa odnosima s javnošću u svom životu. Jer u suštini, društvene mreže su naš lični PR, bez obzira čime se bavimo.
Autor: Hana Kazazović
Izvor:
cyberbosanka.me