Potpuno opravdan razlog zbog kojeg Britanska biblioteka ima rečnik vulgarnih izraza

Mnogo se toga može saznati iz slenga. „Rečnik vulgarnog govora“ možda nekome zvuči kao šaljivi poklon, nešto čime ćete prozivanje ljudi podići na viši nivo ili kao dobar začin za razgovore u raznim prilikama. Ali ovaj rečnik nećete naći u prodavnici poklona. Udobno je smešten u Britanskoj biblioteci u Londonu, stoji na polici u punom sjaju u svom originalnom povezu iz 1785. godine.

Sa svojim starim požutelim stranicama i neupadljivim povezom, „Klasični rečnik vulgarnoga jezika“, autora Frensisa Grousa, veoma podseća na jedan drugi čuveni rečnik iz 18. veka – „Rečnik engleskog jezika“ Samjuela Džonsona. Jedino ih razdvaja tematika: engleski jezik u jednom i „vulgarni govor“ u drugom.

Danas nam jedan od njih zvuči pomalo nadmeno, dok drugi zvuči zabavnije, ali reč „vulgarno“ u Grousovo vreme nije imala isto značenje koje ima danas. Prosto se odnosila na jezik koji obični ljudi koriste u svakodnevnom životu – da, uključujući i neke psovke – za razliku od pristojnog engleskog kome je Džonson posvetio pažnju.

Postojala je publika za ove vulgarnosti: Grousov rečnik se prilično dobro prodavao otkad je objavljen 1785, tvrdi leksikograf Džesi Šajdlauer. U stvari, toliko dobro da je naštampan još jedan tiraž samo tri godine kasnije, a onda još jedan pet godina nakon Grousove smrti koja se dogodila 1796. Danas je to „jedna od najvažnijih knjiga o slengu ikada objavljenih“, kaže leksikograf Džesi Šajdlauer, docent na Univerzitetu Kolumbija, dodajući da se „Džonson naročito potrudio da ovakav jezik izbegne“.

Grous – pesnik i vojno lice – provodio se u mračnim kucima Londona i uživao u kasnim noćnim terevenkama gde se Džonsonov pravilan govor slabo poštovao, dok ga neki uopšte nisu ni razumeli.

Grousov rečnik prikazuje spektar reči i fraza ustaljenih kod radnika, vojnika i posetilaca barova, do „kanta“ (cant) – žargona koji su koristili kriminalci. U rečniku se nalaze stavke poput cheeser (od cheese – sir), što je druga reč za prdež; admiral of the narrow seas (admiral uskih mora) neko je ko pijan povraća u krilo osobi koja sedi naspram njega; a to dance upon nothing (plesati ni na čemu) znači biti obešen.

Brojni su izrazi koji potiču iz Grousovih vojničkih dana, među kojima su camp candlestick (kamperski svećnjak), što označava bajonet, i caterpillar (gusenica), ili vojnik u slengu. A brojni su i izrazi sa iznijansiranim značenjima. Na primer, kittle pitchering je kada neko često prekida sagovornika koji priča duge priče kako bi skratio njegovu besedu, ili duke of limbs (krakati vojvoda), što prosto znači visok, smotan i kljakav čovek.

Ali rečnik nije samo zbirka smešnih fraza, objašnjava Šajdlauer. On je i uvid u jezičko raskršće u srcu Britanije 18. veka. Termini koji se koriste u raznim zakulisnim kriminalnim poduhvatima – recimo bean feakers, ili falsifikatori novca – izmešani su sa jednostavnim rečima koje su koristili obični ljudi, recimo lobkin, što je drugi naziv za kuću ili dom. Neke od reči i izraza i dalje žive u modernom jeziku sa svojim vekovima starim značenjem, kao što su to screw, ili zeznuti, i to kick the bucket ili otegnuti papke.

Mnogo toga nam otkrivaju i reference iz „pop kulture“ Engleske poznog 18. veka, kao što je izrugivanje određenih uticajnih grupa ljudi ili pojedinaca na pozicijama moći. Na primer, Grous se podsmeva jezuitima uz idiom to box the Jesuit (sputati Jezuita), što znači masturbirati, a to je, kako dodaje Grous, „ustaljena praksa kod časnih otaca iz ovog društva“.

„Važno je izučavati sleng zato što je on deo društva“, kaže Šajdlauer. „Nedozvoljivo je diskriminisati ljude zbog načina na koji govore“. Poenta slenga je uklapanje u društvo, poznavanje načina međusobne komunikacije pripadnika određenih grupa, a izučavanjem ovih dinamika možemo bolje da razumemo kako ove grupe funkcionišu u društvu, koje su im vrednosti bliske i još mnogo toga, umesto da dozvolimo da ih neprecizno definišu predrasude.

Grous je svojim rečnikom omogućio svetu uvid u raznorazne grupe ljudi čijim supkulturama preti nestanak i učinio jezik običnih ljudi podjednako vrednim za izučavanje, kao i jezik aristokrata. I sami možete da zavirite u one iste kasne noćne terevenke koje je Grous proživeo i dokumentovao: ova vulgarna knjiga je digitalizovana, pa čitajte do mile volje, poštovani jemmy. (To znači da ste pametni). Originalni rečnik prelistajte ovde.

Autor: Džoš Sipi
Izvor: atlasobscura.com
Prevod: Borivoje Dožudić