Postmoderna bolest i nepostmoderna ljubav

Dopunjena i inovirana verzija romana „Dvadeset četiri zida“ Igora Marojevića koju je objavila „Laguna“ 12 godina posle prvog izdanja, predstavljena je nedavno na splavu „Marinero“ na Zemunskom keju u ambijentu koji je primeren priči o „ izgubljenoj generaciji Miloševićevih vremena“.

„Laguna“, danas vodeća srpska izdavačka kuća opredelila se da štampa ovo delo, jer ga nema već duže vreme u prodaji, a pošto je uspešno preneto na pozorišne daske u sezoni 2003-2004. obnovljen je interes za njega. Takođe, pisac je sledeći svoje ubeđenje da je delo i s vremenom podložno promenama do konačne verzije značajno preradio prvobitnu, pa će nova zanimati poštovaoce Marojevićeve proze da vide šta je pisac smatrao da treba promeniti.

U pogovoru naslovljenom, „Roman o postmodernoj bolesti i nepostmodernoj ljubavi“ teoretičar, književnik i urednik ovog izdanja Slobodan Vladušić je isatakao da je delo jednako važno i čitljivo i sada, „kada je ljubav pod većim znakom pitanja nego ikada“.

Umesto urednika, na promociji je govorila književni teoretič ar i kritičar prof. dr Tatjana Rosić koja je priznala da joj je ovo najomiljeniji Marojevićev roman od pet koliko ih je do sada objavio. Rosićeva smatra da je nova verzija zrelije, kompleksnije delo u koje je autor uneo veliki broj epizodnih likova i tako je centralna priča o ljubavi glavnog junaka i naratora sa devojkom obolelom od side, stavljena u precizniji sociološki kontekst. Rosićeva je primetila da je Marojević imao hrabrosti da 1998. napiše prvi srpski roman u kome je „kuga 21. veka“ i sudbina onih koji su od nje oboleli, glavni zamajac naracije, a ispostavilo se da u međuvremnu ništa vredno nije pojavilo u našoj književnosti a da se bavi tom tabu temom.

„Biće zanimljivo videti reakcije na delo koje određene marginalizovane grupe, u ovom slučaju obolele od side, želi da izjednači sa većinom, s obzirom da se na to nije ni moglo razmišljati u praksi pre 12 godina, a da bi danas, u jeku evroatlantskih integracija, takve inicijative trebalo da budu sastavni deo svakodnevice Srbije“ poručio je autor Marojević.
Svoj prvi roman „Obmana Boga“ Marojević je objavio 1997. godine, a onda su se nizali „Dvadeset četiri zida“ (1998), „Žega (2004) i“ Šnit“ (2007), kao i zbirke priča „Tragači“ (2001) i“Mediterani“ (2006). U poslednje dve godine je objavio novo, prošireno izdanje „Žege“ (2008) i svoj najnoviji roman „Parter“ (2009).

Izvor: Dnevnik