Smela potraga za pravom ljubavlju u bombardovanom Beogradu.

I u Boki Kotorskoj, odakle je rodom, i u Beogradu, u koji se seli, tridesetogodišnji Ratomir Jauković oseća se sam u tuđini. Nasuprot većine sugrađana koji se izlažu mračnom uticaju ovdašnjih devedesetih, glavni junak romana bira put vitalizma i istrajno traži prikladne i stalne saputnike – tačnije, saputnice. Jednu će možda i naći, uprkos stalnim vanrednim i opasnim okolnostima koje kruniše NATO bombardovanje.

„Tuđine su me ponele. Njihov junak se suočava sa zagonetnim samoubistvima i odgoneta ih dok priča o njima. U Marojevićevom romanu ključa od raskola Starohercegovaca i Starocrnogoraca u Boki. A junak zaranja u tu uzavrelu masu, podjednako kao i u svoje erotske veze s devojkama. Traga za ljubavlju i za odgovorima. To je drama oplemenjena ironijom i crnim humorom. Naposletku, usred Beograda i bombardovanja, traganje dospeva do vrhunca i dešava se čudo nalik uslišenoj molitvi. Rasplet romana odigrava se poput obaranja nevidljivog mlaznjaka nakrcanog smrtonosnim projektilima.“ Jovica Aćin

Tuđinama se okončava Beogradsko petoknjižje Igora Marojevića. Ako se njegov novi roman sasvim odvaja od ostale četiri knjige i savršeno funkcioniše zasebno, Tuđine bacaju naknadno svetlo na Beograđanke, Prave Beograđanke, Dvadeset četiri zida i Parter.