„Poredak vremena“ Karla Rovelija – dostojan naslednik Stivena Hokinga

Da li vreme zaista postoji ili je jednostavno korisna merna jedinica za promene? Autor knjige „Sedam kratkih lekcija iz fizike“ proširuje granice našeg razumevanja svojim jasnim stilom.

U Hitlerovoj Nemačkoj, šačica fizičara se ježila na sam pomen kvantne teorije. Problematične nejasnoće u Ajnštajnovoj teroriji relativiteta i druge inovacije u oblasti fizike su smatrane „jevrejskom naukom“ i neprijatelj nemačkom narodu i „nemačkoj fizici“ koja je počivala na Njutnovim učenjima. Takozvana „nemačka“ ili „arijevska“ fizika nije uspela da stekne preimućstvo u Nemačkoj tridesetih godina dvadesetog veka jer je bilo jasno da su njeni predstavnici bili u velikoj zabludi. Nemački fizičari otvorenog uma kao Maks Plank i Verner Hajzenberg smatrali su da je viđenje teorije realtiviteta kao „jevrejske obmane“ čista glupost. Albert Ajnštajn jeste bio Jevrejin, ali da li je izazvao „svetsku krizu“ u oblasti fizike kao što su tvrdili pripanici lobija protiv relativiteta? Naravno da ne.

Niko ne tvrdi da je teorija relativiteta jednostavna. Ajnštajnova ideja da su vreme i prostor suštinski isti (koncept zakrivljenog vremena i prostora) je poput apstraktne poezije. Srećom, italijanski fizičar Karlo Roveli piše o „zakrivljenom vremenu“ i drugim neispitanim konceptima fizike na pronicljiv i jasan način. Poznat po svojim radovima na temu petlje kvantne gravitacije i  o grčkom filozofu Anaksimandru, Roveli je jedan od najvažnijih naučnika koji nam daje jasna objašnjenja. Njegova zbirka eseja „Sedam kratkih lekcija iz fizike“ je prodata u preko milion primeraka na engleskom jeziku 2017. godine i još uvek je jedna od najprodavanijih knjiga iz oblasti nauke svih vremena.

„Poredak vremena“ pruža dublji i kompleksniji uvid u ključne trenutke razvoja filozofije i fizike o vremenu. Delo obiluje i citatima Prusta, Anaksimandra i benda The Grateful Dead (Roveli je bio pomalo hipik u prošlosti) i nastavlja tradiciju jasnog stila bez naučnog žargona kao što su pisali Galileo i Darvin; stil koji se izgubio u oblastima akademske specijalizacije u prošlom veku.

Ajnštajn je rekao da je vreme na časovnicima samo iluzja. U svojoj opštoj teoriji relativiteta (objavljenoj 1915. godine) rekao je da vreme brže prolazi „na visini“ nego niže, blizu zemlje. Dakle, ako bi čovek koji živi na nivou mora sreo svog blizanca koji je živeo na planini, video bi da je njegov brat neznatno stariji. Prema istoj analogiji, časovnik koji stoji na podu kuca nešto sporije od onog na stolu. Ali koji onda pokazuje tačno vreme? Ovo pitanje prožima Rovelijevo delo.

Šta je stvarno? Šta postoji? Ajnštajnovo zapažanje da vreme protiče različitom brzinom na različitim mestima nije uznemirilo samo fizičare Trećeg rajha koji su bili protiv Jevreja, već i pripadnike rimokatoličke crkve. Da li je znanje zaista greh? U 17. veku, radoznali istraživači kao što je bio Galileo, usudili su se da preispituju božanske zakone. („Ko umnožava znanje, umnožava muku“, Knjiga propovednikova). Prema Roveliju, time što je ubrao plod sa drveta znanja, Ajnštajn je naneo uvredu dotadašnjem poretku, na isti način kao i Galileo.

„Poredak vremena“ opisuje želju naučnika da spoznaju i razumeju svet. „I fizičari ponekad govore besmislice“, kaže Roveli, ali smatra se da su fizičari pronikli dublje u misterije postanka nego bilo koji drugi naučnici. Zakoni fizike – gravitacije, energije, kretanja, vremena – čine osnovu zakona hemije, astrofizike i meteorologije. Prema tome, da bismo razumeli vreme, moramo imati određena znanja iz oblasti fizike.

Rovelijeva knjige započinje raspravom o Njutnovoj ideji o postojanju apsolutnog „istinskog vremena“ koje neprekidno protiče univerzumom. Većina nas i dalje zamišlja vreme upravo na ovaj način, iako je Ajnštajn pokazao da ne postoji jedinstveni „sadašnji“ trenutak, već čitav niz ovih trenutaka. Roveli razmatra i Aristotelovo viđenje vremena kao mernu jedinicu promena: kada se ništa ne bi menjalo, vreme ne bi postojalo. Njutn se nije slagao sa tim. Kada bi se Univerzum zaledio, vreme bi nezavisno nastavilo da teče.

Ajnštajn je tvrdio da su i Aristotel i Njutn u pravu. Aristotel je ispravno objasnio da se proticanje vremena može povezati sa nečim „pre“ i „posle“; a Njutnovo apsolutno vreme zaista postoji, ali kao poseban slučaj u Ajnštajnovoj teoriji gravitacije prostor-vremena, koja navodi da su prostor i vreme suštinski ista stvar.

Prema Rovelijevom tumačenju, Zemlja se kreće oko Sunca usled zakrivljenosti prostor-vremena izazvane Sunčevom masom koja je veća. Javlja se analogija koja „prostor-vreme“ predstavlja kao gumeni panel koji krivi teška kugla koja predstavlja Sunce, a manja kugla koja predstavlja planetu će upasti u ovo ulegnuće, naizgled privučena njime. U Ajnštajnovoj interpretaciji, ova pojava predstavlja gravitaciju. Vreme protiče sporije tamo gde je sila gravitacije jača zbog toga što gravitacija zakrivljuje ili izvrće „prostor-vreme“.

Misterija vremena je možda izvan naših „zamagljenih“ ovozemaljskih shvatanja, kaže Roveli. Međutim, stranice njegove knjige pružaju jednostavnija objašnjenja brojnih kompleksnih ideja. Posle „Kratke istorije vremena“ Stivena Hokinga, „Poredak vremena“ je jedino delo koje je uspelo da napravi ovako genijalan spoj fizike i filozofije.

Izvor: theguardian.com
Prevod: Sonja Laštro