Knjiga „Podzemna železnica“ donela je piscu Kolsonu Vajthedu dva prestižna priznanja: posle Nacionalne književne nagrade, u njegovim rukama našao se i Pulicer.
Saopštiću vam tri činjenice o Kolsonu Vajthedu. Prvo, za trinaest godina našeg poznanstva nije skraćivao kosu. Drugo, niko ne piše kraće mejlove. Treće, Kolson je jedan od najvećih pisaca današnjice.
Stoleće je još mlado, a on je već napisao neka od svojih najkvalitetnijih dela. Njegov „Njujorški kolos“ je sigurno jedna od najboljih knjiga o Njujorku, „Dani Džona Henrija“ spada među najbolje o novinarskom zanatu, a sada nam je podario i jedan od najboljih romana ikada napisanih o najprljavijoj strani američke istorije, robovlasništvu.
Rame uz rame sa Foknerom i Apdajkom
Poslednja knjiga dobila je konačno i „garanciju kvaliteta“. Za roman „Podzemna železnica“ Vajthedu je dodeljena Nacionalna književna nagrada, najcenjenije književno priznanje u Sjedinjenim Državama, a zatim i najpoznatija američka književna nagrada – Pulicerova. Malom broju pisaca pošlo je za rukom da osvoji „duplu krunu“: među njima su, recimo, Vilijam Fokner i Džon Apdajk.
Na Kolsonovom pisaćem stolu trenutno se nalazi nova knjiga, na kojoj su „radovi u toku“. Ovaj autor inače ima čudnu naviku da neprestano menja radne stolove u potrazi za „odgovarajućom karmom“.
Iskusni pokeraš
Pored toga, on prilikom pisanja obično sluša glasnu muziku: Misfits, Blanck Mass, Dejvida Bouvija, a kada je suočen sa pisanjem poslednjih stranica neke knjige (u fazi „nemoj sada da zabrljaš“), muziku Princa i Sonic Youth.
Evo još nekoliko podataka koje znam o Kolsonu Vajthedu: rođen je 1969. u porodici koja je pripadala srednjoj klasi, otac je dvoje dece, Amerikanac, Njujorčanin, heteroseksualac, crnac, nije vegetarijanac i pravi je majstor u pokeru. (Učestvovao je na Svetskom prvenstvu u pokeru u Las Vegasu i o tome napisao knjigu.)
Iako uvek piše o tzv. crnačkim temama, Vajtheda retko nazivaju „crnim piscem“, a kada se povede razgovor o tome, na lice mu se spušta maska iskusnog pokeraša. Kao i svaki dobar pisac, osetljiv je na klišee; ponekad ga iritira kada mu postavljaju „superliberalna“ pitanja o „superliberalnim“ temama kao što su rasa ili društvena nejednakost, sa kojima se suočava znatno duže od svojih sagovornika.
Ropstvo: nezgodna tema
Sigurno mu nije bilo lako da se odluči za roman o ropstvu. Verovatno mu je sladunjava priroda „Korena“ i sličnih prikaza uterala strah u kosti, čak i više od epskih predstava berača pamuka i pevača bluza.
Ipak, u „Podzemnoj železnici“ on je pronašao način da se otarasi prevaziđenih aspekata ovakvog materijala i napiše roman o ropstvu neuporedive snage.
„Giddy up, Motherfucker!“
Nije baš da su se u Džordžiji s početka 19. veka iznanada pojavili zmajevi, ali „železnica“ iz naslova, koja je u stvarnosti predstavljala mrežu protivnika robovlasništva, u ovom romanu postaje prava podzemna železnica koja će odbeglu robinju Koru odvesti na sever. Ovaj domišljati trik omogućuje nam da se u potpunosti koncentrišemo na stvarne psihološke traume, bes i strah begunaca i paniku njihovih progonitelja.
Obrazloženje Pulicera
Žiri koji dodeljuje Pulicera je, naravno, ovo isto izrazio na komplikovaniji način, nazvavši roman „veštom fuzijom realizma i alegorije“.
Iako je ovim priznanjem uvršten među najbolje, Kolson nije držao govorancije. „Prilično sam uzbuđen“, napisao mi je u mejlu kada je osvojio Nacionalnu književnu nagradu. Po proglašenju dobitnika Pulicerove nagrade na Tviteru je napisao „Giddy up, Motherfucker!“. Njegov komentar je bio kraći samo kada je Donald Tramp izabran za predsednika: „Jesus Christ!!!“
Autor: Viland Frojnd
Izvor: welt.de
Prevela: Jelena Tanasković