Piter Frankopan ‒ novi Putevi svile za svet koji se promenio

Neodoljiva knjiga Pitera Frankopana „Putevi svile: Nova istorija sveta“ globalno je odlično prihvaćena zbog svoje širine i pronicljivosti. Danas, tri godine nakon objavljivanja, svet se toliko promenio da je autor objavio unapređenu verziju.

Unapredili ste svoju knjigu o Putevima svile – koje su se najznačajnije promene dogodile tokom ove tri godine od kada je objavljena?

Obim i uticaj promena koje su se desile deluju mi suštinski. Sa Trampovim usponom u Sjedinjenim Američkim Državama, zemlja se duboko podelila, što nije bilo slučaj pre tri godine. U Evropi smo svedoci uspona ekstremne desnice i negativnih osećanja prema Evropskoj uniji, ne samo u Velikoj Britaniji. Delovi sveta kojima se bavim se takođe menjaju: Rusija, Turska, Iran, Bliski istok, Kina, južna i jugoistočna Azija. U mnogima od ovih zemalja su ekonomije ugrožene ili su već počele da usporavaju. Nekoliko ih se nalazi pod američkim pritiskom u vidu političkih ili ekonomskih sankcija, a tu je i porast regionalnih tenzija koje ugrožavaju ljudska prava. Sada je važnije nego ikad da se obrati pažnja na ono što se dešava u oblastima od Mediterana do Tihog okeana – zapravo daleko je važnije od Bregzita ili Trampovog naloga na Tviteru.

Koliko Vam je teško da dođete do verodostojne slike o onome što se dešava u tim zemljama?

Kao i svakom stručnjaku, i meni je posao ne samo da pronalazim stvari nego i da ih procenjujem. Imao sam sreće što mi je knjiga prihvaćena širom sveta. Osećam da se nalazim u privilegovanoj poziciji jer imam pristup onima koji donose odluke, njihovim izvorima informacija i ljudima oko njih. Ne možete se specijalizovati za ove oblasti ako ne radite terenski posao i ne upoznajete ljude. Mnogo putujem – obično letim tri ili četiri puta nedeljno. Postoji ritam u sakupljanju podataka kako biste mogli da im pristupite, analizirate ih i promislite. Svi smo osuđeni na to da pogrešimo jer nikada ne možemo znati potpunu verodostojnost onoga što vidimo, ali prva stvar koju kao istoričar naučite je da uvek budete skeptični i svesni toga da ono što vidite nije kompletna slika. Važno je da kroz sve prođete tako da imate pogled od 360 stepeni.

Koliko su ujedinjene zemlje na novom Putu svile?

Zemlje istočno od Istambula – preko Bliskog istoka, centralne i južne Azije do Kine i jugoistočne Azije –zapravo su svesne toga kako se svet menja i sve pokušavaju da zauzmu određeni pravac kroz teške izazove i iskoriste prilike koje se ukazuju. U međusobnoj saradnji zemalja postoji i viši smisao.

Ako ove zemlje sarađuju, šta to znači u pogledu konflikata koji postoje u delovima tih oblasti?

Kao ljudska bića nismo uspeli da izgubimo sposobnost da budemo beskrajno glupi. Ponekad mislimo da su naši preci bili budalasti jer su ratovali ni zbog čega. Ljudski karakter je takmičarski nastrojen i svadljiv, a dugi periodi mira su više izuzetak nego pravilo. Mislim da zaboravljamo da se stvari mogu urušiti veoma brzo. Sirija je bila najstabilnija zemlja Bliskog istoka, poput Libije i Iraka u prethodnih 15-20 godina. Svaka od ovih zemalja je skliznula u krvoproliće i horor. Mi, Evropljani, mislimo da je razlog to što su ove zemlje nestabilne ili promenljive. Zaboravljamo da su se tokom dvadesetog veka svetska krvoprolića odvijala na tlu Evrope. Sukobi se mogu podsticati veoma lako i brine me to što ima mnogo mesta na svetu gde situacija može veoma brzo da eskalira.

Zašto su ljudi prestali da koriste originalne Puteve svile i može li se to ponovo dogoditi?

Izumeli smo velike brodove koji mogu da nose više robe odjednom, brže i jeftinije nego koristeći puteve – usput izbegavajući mnogobrojne poreze. To ne znači da su se putevi širom Azije zatvorili ili presušili već da je došlo do preusmeravanja resursa. Pitanje u vezi sa Putevima svile, u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, kao što je to zapravo i u svetskoj politici i ekonomiji je oduvek bilo i ostaće: kakvi su nam resursi potrebni? Gde se nalaze? Ima li ih dovoljno? U današnjem svetu, važna su pitanja o energiji, klimatskim promenama, hrani, vodi, klimi, koliko je ih lako i jednostavno eksploatisati i slati na drugi kraj sveta.

Treba li da nas brine smer u kome se kreće geopolitika?

Apsolutno. Nezamislivo mi je da deca izlaze iz škola sa 18 godina i gotovo ništa ne znaju o Kini, Rusiji, Bliskom istoku ili južnoj Aziji. Ne znaju jezike, ne poznaju filmske i muzičke zvezde drugih zemalja, potpuno su udaljeni od književnosti, umetnosti, kulture i politike. A naše prikazivanje svih ovih zemalja pretenduje da bude uvek izuzetno negativno. Arogancija počinje sa našim sistemom obrazovanja. Istoriju predajemo po nastavnom planu po kom sam i sam učio pre 35 godina. Svet se promenio. Zapravo samo za ove tri godine se toliko promenio da sam osećao da je vredno pisanja nove knjige.

Izvor: bailliegifford.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: Jonathan Ring