Napomena: Ovaj intervju je transkript video intervjua sa YouTubea.
Kakav su odnos imali kralj i Katarina? Šta bi se desilo da su dobili sina?
Kralj je sa Katarinom imao odnos kao i sa svim svojim ženama. Bio je jako zaljubljen u nju kad su se venčali. Niko se sa dvora nije protivio ovom braku, već su ga podsticali da nađe ženu. Prvih godinu dana je sve bilo u redu. Kralj jeste bio bolestan, ali je mogao da se kreće, pa su to vreme provodili putujući, jašući konje, odlazeći u lov. Kralj je čak otišao u rat, dok je Katarinu ostavio da vodi zemlju. Jednom rečju, ona je bila kraljica i žena koja je bila uključena u sve njegove poslove. Nije istina da se samo brinula o njemu. To je viktorijanski mit, da dobra žena mora da se brine o muškarcu. O njemu su brinula tri vrhunska lekara, a čak i da je ona pomogala, nikada nije imala ulogu medicinske sestre.
Da je Katarina zatrudnela sa kraljem, mislim da bi se to završilo pobačajem, ili bi se dete rodilo mrtvo, jer verujem da je Henri bolovao od retke bolesti krvi, o kojoj sam pisala ranije. Tako da mislim da su šanse da dobiju dete bile jako male, ali da je rodila sina, on bi bio drugi u redu za krunu, posle Edvarda. I da je taj sin poživeo, na tron ne bi došle Meri i Elizabet, osim, naravno, ako ne bi došlo do pobune. Nikad nećemo znati šta bi se desilo, ali to je interesantan i fascinantan aspekt istorije.
Odakle vam inspiracija za opisivanje tako jakih ženskih likova?
Zato što su te žene već postojale, nisam ih ja izmislila, niti ih ja sad nešto tražim. Svesna sam njihovih uloga u tekstovima koje čitam, a pogotovo kad naiđem na nekoga ko je imao ineresantan život i ko je prošao mnogo toga. U srednjem veku je, kao što je to slučaj i danas, bilo mnogo talentovanih, moćnih, ambicioznih, odlučnih, prelepih, pametnih žena koje su, isto kao i danas, bile zanemarene, a ja to primetim jer imam feministički pristup istoriji.
Koji savet biste dali budućim autorima koji žele da ispričaju priču, ali nemaju način da to urade? Kako ste vi postali uspešan pisac?
Ako imate priču, imate i način da je ispričate. Ono na čemu treba da radite jeste način na koji ćete je ispričati. Dosta ljudi ima toliko toga da kaže, ali vaše pripovedanje mora da bude dovoljno zanimljivo, da bi drugi želeli da čuju vašu priču. Ne želite da budete ona dosadna osoba koju niko ne želi da sluša kada krene da priča. Kada pišete priču, želite da zaintrigirate čitaoca, da ga naterate da ne ispušta knjigu iz ruku, a to ćete postići ako koristite razne tehnike. Ja volim da odmah na početku opišem ono o čemu će se raditi u romanu, tako da čitalac od samog početka zna da će mu se knjiga dopasti i da će želeti da je pročita do kraja. Treba da naterate čitaoca da nestrpljivo okreće strane, detaljno opisujući radnju, kako bi ljudi stekli utisak da su deo knjige, ali ne treba biti ni previše detaljan, jer to može da im dosadi. Istražite i temu o kojoj pišete, kako biste bili upućeni, ali ne preterujte sa informacijama koje uključite u knjigu. Važno je da čitate dosta kvalitetnog materijala, jer ćete videti kako su se drugi autori izborili sa preprekama na koje i vi nailazite. Ne pišite ono što je trenutno popularno, jer dok vi napišete vašu konvencionalnu, dosadnu, stereotipičnu knjigu, izdavačke kuće su već primile gomile takvih, pošto niste jedini koji želi da napiše knjigu koja će postati popularna. Ostanite dosledni sebi i vašoj priči i pišite na najbolji mogući način. A ako ta knjiga ne bude izdata, znajte da ste svakako učinili nešto prelepo.
Izvor: youtube.com
Prevod: Lidija Janjić
Foto: James Stuart