Pisac romana „Vodenduh“ priča o stvaranju: Kad stvarnost postane čudnija od fikcije

Nejtanu Hilu je bilo potrebno 10 godina da napiše svoj debitantski roman. Počeo je da ga piše 2004. godine, ubrzo pošto je diplomirao, dok je živeo u Njujorku. Završio ga je 2014, i za to vreme se preselio sa istočne na zapadnu obalu, promenio razne poslove i oženio se. Kada je konačno odložio pero (Hil piše rukom), roman mu je bio dug „neznatne“ 1002 stranice.



Tokom te decenije, svet se značajno promenio. Ratovi su započeti i završeni. Predsednici SAD su se izmenjali. A opet, s obzirom na teme romana potpunosti  usklađene s ovim vremenom, razumljivo bi bilo da ste pomislili da je svoj prvenac zbrzao u mesecima kada se Donald Tramp ustoličio kao kandidat republikanske stranke.

„Vodenduh“ – sada skresan za polovinu, ali ipak i dalje dug dobrih 744 strane – je obiman, epski, zabavan roman sjajno primljen kod kritičara. „Vašington post“ je pozdravio Hila kao „novog velikog komičnog pisca“. „Njujork tajms“ ga je uporedio sa Tomasom Pinčonom i Dejvidom Fosterom Volasom. Televizijska prava je već ugrabio Dž. Dž. Abrams, režiser filma „Zvezdani ratovi: Buđenje sile“ a u adaptaciji će glavnu ulogu igrati Meril Strip.

Roman govori o Samjuelu, koga je majka napustila a on se u 11 godini zaljubio u sestru bliznakinju svog najboljeg prijatelja. Ta dva događaja će ga proganjati i u odraslom dobu, kada će se njegova majka bez upozorenja ponovo pojaviti u centru medijske halabuke, pošto je bacila kamen na – da, pogodili ste – predsedničkog kandidata republikanaca. Otkrivajući svoju prošlost, Samjuel kreće na putešestvije na kome će se sresti sa istorijom američkih građanskih pokreta, od studentskih nemira 1968. godine do pokreta Okupiraj Vol Strit.

Neizbežno, puno se pričalo o značaju romana u ovo trampovsko doba jer je Hilov republikanski kandidat, Šeldon Paker, opisan kao antiimigrantski demagog koji je „zabranio abortus, naredio da i deca i nastavnici svakog jutra pre Zakletve zastavi javno izgovore Deset zapovesti“. Ali pisac insistira na tome da je svaka sličnost sa novim predsednikom čista slučajnost.

„Lik guvernera Šeldona Pakera sam smislio pre osam godina, pre nego što su se izbori i desili“, kaže Hil. „Ljudi me pitaju: ’Mora da si ga napravio prema Trampu?’ Ali stvarnost veoma brzo nadmaši fikciju. Mislim da će Tramp biti apsolutna katastrofa, sudeći po onome šta je uradio tokom prva četiri dana na dužnosti (sreli smo se nedelju dana pošto je objavljena Trampova takozvana „Zabrana muslimanima“). U isto vreme, kao romanopisac pokušavam da koristim sve veštine koje imam, svoju saosećajnost i samilost, da pokušam razumeti i voleti ljude koji su glasali za njega.“

Hil, rođen u Sidar Rapidsu, u Ajovi, sin prodavca Pola i domaćice Lin, dobro razume bes izazvan padom plata i rastom nezaposlenosti. On nikada nije želeo da, poput stričeva i rođaka, radi u fabrici. Kao dete, uživao je u pisanju, ali oba roditelja su ga „uspešno ubedili da to može da radi u slobodno vreme“, tako da je studirao biomedicinski inžinjering, nadajući se pristojnom poslu. Uporedo sa tim je išao na kurseve kreativnog pisanja.

Na kraju je pohađao toliko dodatnih časova da ga je profesor savetovao da promeni smer. Hil je to uradio, uronivši u dela Virdžinije Vulf, Donalda Bartelmea i Džona Irvinga – koje smatra svojim glavnim uzorima.

2004. godine, Hil je diplomirao živeći tada u Kvinsu, u Njujorku, u jednosobnom iznajmljenom stanu, i tražio je stalno boravište. U slobodno vreme je pisao i s mukom preživljavao radeći za Akademiju američkih pesnika. A onda se desilo nešto što će drastično promeniti tok njegovog života.

Dana kad je trebao da se preseli u novi stan, Hil je spakovao sve stvari u automobil i krenuo iz svog starog doma. Novi stan nije bio slobodan do večeri, tako da je ostavio svoju imovinu u kolima i otišao na posao.

„Kad sam se vratio i kola su bila prazna“, priča mirno Hil. „Uzeli su sve. Knjige, odeću. Novac iz kasice. Sve što sam tri godine pisao na fakultetu. Tekstove na kojima sam radio. Sve sam sačuvao na diskovima, ali sam i njih glupavo ostavio u kolima pa su i oni ukradeni.“

Bio je to šok. Ostavši bez ičega osim odeće na njemu, Hil je krenuo ispočetka – a to je uključivalo i knjigu koju je pisao. Kolege s posla su skupile 200 dolara da kupi novu odeću. Prijatelji su slali farmerke i majice poštom. Najbolji prijatelj ga je nagovorio da počne da igra War of Worldcraft, tek da se zanima nečim. I Hil je počeo da piše nešto za šta je mislio da će biti tek kratka priča a preraslo je u roman „Vodenduh“.

Nije mogao ni zamisliti da će mu trebati decenija da ga završi. „Bilo me je pomalo i sramota“, priznaje. „Posle sedam godina, prijatelji su počeli da pričaju: ’Dooobro, radiš na svom romanu...’“ pravi prstima znake navoda. „Uglavnom uopšte nisam pričao o tome osim sa svojom suprugom. Imali smo ritual tokom koga sam joj naglas čitao stranice iz romana.“

Njegova supruga, Dženi Grojon, koja profesionalno svira fagot, imala je „više vere od mene. Blagoslovena bila“, dodaje.

Ispostavilo se da je bila u pravu. Pored toga što je postao izuzetno cenjen pisac, Hil je sad vanredni profesor engleskog na univerzitetu Sent Tomas u Minesoti. Par nema decu: „Stvarno volimo tišinu i samoću, čistu kuću i prihode kojima možemo raspolagati po volji“.

Da li su mu se roditelji sada uverili da pisanje može biti pristojan posao? Hil se smeje: „S prezrenjem su se odnosili prema mom radu tokom tih 10 godina dok sam pisao, ali sada im se dopada!“

Kada mu je majka čula da će Meril Strip glumiti u televizijskoj adaptaciji, „bila je tako uzbuđena da pet minuta nije mogla da progovori.“ Sam Hil tek treba da se sretne sa glumicom i raduje se radu sa njom. I pored sve te fame, započeo je novi roman „o braku, autentičnosti, urbanoj džentrifikaciji i devedesetim godinama 20. veka“.

Da li će ispisati 1002 strane? „Trenutno sam tek došao do šezdeset i neke“, kaže oprezno. „Ali ne mislim da će biti obiman kao prethodni.“

Mada, još je rano bilo šta reći...
 
Izvor: telegraph.co.uk
Prevod: Vladimir Martinović
Foto: Michael Lionstar