Život često piše najdramatičnije romane, a o tome svedoči i knjiga „
Sudnji dani“ koju su zajedno napisali jedan od najpopularnijih novinara u regionu i jedan advokat sa impozantnom karijerom dugom 55 godina, ispunjenom slučajevima koji su ušli u anale advokatske prakse, uključujući i slučaj „Vlasi“ koji je krajem 80-ih godina prošlog veka uzburkao jugoslovensku političku scenu.
„Mnogo veća priča nego što smo mislili“, kaže jedan od junaka romana, a isto to se može reći i kada se pročitaju „Sudnji dani“, kada se shvati koliko su uvaženi lik i delo pisca i advokata
Petera Čeferina, koji je ovaj roman napisao sa novinarom
Vasjom Jagerom.
Roman „Sudnji dani“ nije Vaše prvo književno delo, ali jeste prvi roman. Pre toga ste pisali drame, kao i kratke priče inspirisane poslovnom karijerom. Otkud to da se jedan advokat, i to advokat Vašeg renomea, bavi pisanjem? Da li ste se u mladosti bavili i novinarstvom zato što volite da pišete?
Po završetku Pravnog fakulteta bio sam novinar. Jedan od starijih urednika podstakao me je da pišem beletristiku pa sam 1963. godine napisao dve satire koje su izvedene u Gradskom pozorištu u Ljubljani. Zatim sam 1967. godine počeo da radim kao advokat, čime se bavim i danas. Kada je trebalo da obeležimo 45. godišnjicu postojanja naše advokatske kancelarije, razmišljao sam da li da napravimo proslavu ili da napišem knjigu. I napisao sam knjigu od 45 kratkih priča, po jednu za svaku godinu, i svaka je bila istinita i zasnovana na konkretnom sudskom sporu. Tako sam otkrio da su priče iz stvarnog života često dramatičnije od potresne literature. Tih 45 pripovedaka objavila je Cankarjeva založba u knjizi pod naslovom „Moj advokatski život“. Pišući ovu knjigu, osetio sam toliku radost pri književnom stvaranju da sam potom napisao oko četiri stotine kratkih priča, koje su objavljene u pet knjiga.
Roman „Sudnji dani“ napisali ste sa Vasjom Jagerom. Kako izgleda pisanje u četiri ruke i šta Vas je još, osim ljubavi prema pisanju, spojilo baš sa ovim kolumnistom i novinarom?
Kada sam iscrpeo sve pravne lekove u tom krivičnom predmetu, sve do presude Evropskog suda za ljudska prava, o kojoj govorim u nastavku ovog intervjua, nisam mogao nigde drugde nego da „pobegnem“ u književnost. Napisao sam knjigu o ovom procesu i ponudio je Cankarjevoj založbi pod naslovom „Osveta“. Uredništvu se priča dopala, ali su želeli da roman bude napisan književnim, a ne pravnim jezikom. Zato su mi dodelili koautora, istraživačkog novinara Vasju Jagera, koji je savršeno odradio svoj deo posla. Knjiga je tada dobila naziv „Sudnji dani“, u originalu „Sodni dnevi“.
Reč je o uzbudljivom trileru o sprezi politike i jugomafije, koji je inspirisan istinitim slučajem. Vrtoglava priča dešava se u Ljubljani, Budvi i Beogradu, a akteri su, između ostalih, i bivši i sadašnji političari, biznismeni, kriminalci… Koji je odnos istine i fikcije na stranicama Vašeg romana?
Glavni lik romana je advokat dr Edvard Melik, koji predstavlja mene dok sam branio mladića Ivana, kojeg sam u romanu nazvao Tomi Klajn. Tomi je lažno optužen i konačno osuđen na 30 godina zatvora zato što je navodno ubio svog četrdeset godina starijeg ljubavnika Karla Marona iz Ljubljane. Karl Maron bio je milioner koji se obogatio prodajom oružja pripadnicima naroda i narodnosti koji su se međusobno sukobili tokom raspada Jugoslavije. Dotični Maron prodao je i neispravno oružje nekim borcima, usled čega su mnogi poginuli u ovim borbama. Rođaci poginulih boraca su stoga odlučili da se osvete (otuda i moj originalni naziv knjige „Osveta“) i zato su unajmili profesionalca da ubije Marona. Tomi Klajn, klijent advokata Melika, pogrešno je osuđen da se ne bi otkrili pravi ubica i njegovi naručioci.
Nakon čitanja romana „Sudnji dani“ stiče se utisak da bi to bio odličan scenario za uzbudljiv filmski triler. Da li, možda, razmišljate o ekranizaciji?
Moj književni rad je trenutno završen. Sada nastavljam da radim kao advokat. Na osnovu presude Evropskog suda, podneo sam zahtev za obnovu krivičnog postupka protiv Ivana. Predmet je trenutno pred Vrhovnim sudom.
Autor: Dragana Todorović
Izvor: Ekspres