Laguna - Bukmarker - Pet minuta sa Helen Rapaport - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Pet minuta sa Helen Rapaport

Godinama je popularno stanovište da Romanovi nisu evakuisani 1917-18. zbog Džordža V, koji se predomislio kada je trebalo da im pruži azil u Engleskoj. Helen Rapaport otkriva da se iza neuspelog spašavanja poslednje ruske carske porodice ne krije samo bojazan jednog kralja, i da odgovornost snose mnogi ljudi.



Šta publika može da očekuje u vašoj priči?

Većina ljudi misli da zna šta se dogodilo Romanovima jula 1918. Ceo vek su ljudi verovali da je kralj Džordž V trebalo da ih spase, pa se uplašio. Moja priča pokazuje da britanski kralj nije bio jedini upleten i da je čitava problematika oko azila/spasavanja bila daleko kompleksnija, i da je izbavljanje carske porodice iz Rusije logistički bilo izuzetno teško.

Zašto Vas toliko zanima ovaj deo istorije?

Napredujem kao istoričar kada dajem novo objašnjenje neke stare priče i opšteprihvaćenih istorijskih tumačenja. Čitava priča o Romanovima je puna, čak pretrpana, mnogim neutemeljenim mitovima, glasinama i navodima iz slabih izvora. Mislim da je prečesto priča o poslednjoj ruskoj carskoj porodici kazivana previše osećajno i romansirano, i da je vreme da se čitava stvar bolje istraži i da se razotkriju neki mitovi i legende. Ali, još važnije, da se potraže značajniji dokazi o tome šta se stvarno desilo.

Recite nam nešto iznenađujuće ili šokantno o ovom istorijskom periodu...

Kada sam detaljno istražila priču, šokiralo me je koliko je izobličena nepotvrđenim glasinama, tračevima i pogrešnim stavovima. Predugo je previše toga prihvatano bezrezervno i bez detaljnog ispitivanja.

Koja Vam je omiljena „malo poznata istorijska činjenica“?

Ne volim takvu terminologiju – ništa me „ne obori s nogu“. Ne tražim senzacije, već istinu. Postoji mnogo problematičnih delova, gde sam otkrila da su detalji pogrešno shvaćeni, pogrešno tumačeni i povremeno pogrešno predstavljeni. Čitava priča oko Romanovih u zatočeništvu 1917-18. minsko je polje puno grešaka i pogrešnih pretpostavki, primera radi.

Koje biste tri istorijske ličnosti pozvali na večeru i zašto?

Nijednu – previše bih strahopoštovanja imala prema onima kojima se divim da bih se osećala prijatno, a i mrzim da kuvam.

Ako biste morali da živite u nekom istorijskom periodu, koji biste izabrali i zašto?

Postoji razlika između posete određenom trenutku u istoriji i zapravo života u njemu. Mislim da ne bih volela da živim ni u jednom periodu osim sadašnjeg – iako postoji nešto elegično i predivno u zlatnom edvardijanskom dobu pred Prvi svetski rat – u smiraju starog poretka. Volela bih da sam videla Dikensov London – nesumnjivo bi me zaprepastili siromaštvo, uticaj industrijalizacije, pretrpanost itd. Ali bih isto tako volela da sam prošetala tim ulicama i upila njihove prizore, zvuke i mirise kao što je on to radio. I da, upasti na staro rusko imanje usred zemlje Čehova ili Turgenjeva – samo zbog prizora velikih prostranstava „majke Rusije“ – bilo bi i te kako primamljivo.

Koje istorijske knjige biste preporučili?

Zapravo ne čitam mnogo istorije kao takve. Ali volim i cenim rad Entonija Bivora i Kler Tomalin, koja naročito piše istorijske biografije. Takođe cenim dela Kler Mali, Antonije Frejzer, En Seba i Alison Vir.

Uopšteno, više volim da čitam savremene memoare, dnevnike i pisma od istorijskih analiza određenog perioda. Naročito su me privukli prikazi Rusije iz 1917. kada sam pisala knjigu „Caught in the Revolution“. Ali me fasciniraju i iskazi ranih stranaca u Rusiji u ranom XIX veku. Među njima su Lejdi Londonderi, Markiz de Kustin i neke rane američke diplomate.

Izvor: historyextra.com
Prevod: Đorđe Radusin


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
razgovor o knjizi pre vremena čuda  laguna knjige Razgovor o knjizi „Pre vremena čuda“
12.08.2020.
Snimak tribine Pravo na slobodu mišljenja povodom knjige priča domaćih autora, inspirisanih Pekićevim stvaralaštvom „Pre vremena čuda“ premijerno će biti prikazan na FB kanalu UK Stari ...
više
prikaz romana sveće gore do kraja alhemičar u izgnanstvu laguna knjige Prikaz romana „Sveće gore do kraja“ – Alhemičar u izgnanstvu
12.08.2020.
„Svetu ne treba mađarska književnost“, napisao je Šandor Marai u svom dnevniku 1949. godine. Mnogi su ga smatrali najboljim piscem proze na mađarskom jeziku, a bio je u izgnanstvu, u Italiji. „Kod kuć...
više
prikaz romana vreme od voska svako vreme je od voska laguna knjige Prikaz romana „Vreme od voska“ – Svako vreme je od voska
12.08.2020.
Ako psihijatar neprestano pita pacijenta da li je sklon samoubistvu, šta sprečava pacijenta da isto pitanje postavi psihijatru – koji, možda, oduvek i čezne za tim pitanjem samo da bi odgovorio potvrd...
više
milan kundera doniraće svoju biblioteku, arhivsku građu i fotografije moravskoj biblioteci u brnu laguna knjige Milan Kundera doniraće svoju biblioteku, arhivsku građu i fotografije Moravskoj biblioteci u Brnu
12.08.2020.
Kolekcija obuhvata članke koje je Kundera napisao ili koje su drugi pisali o njemu, kritičke prikaze njegovih knjiga, autorizovane fotografije i Kunderine crteže. Foto: Elisa Cabot via Wikimedi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.